Da li će se i koliko politička kriza u Berlinu odraziti na Srbiju i zemlje regiona
Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će tražiti glasanje o poverenju vladi 11. decembra, kao i da će Bundestag potom o tome glasati 16. decembra, čime se otvara put da vanredni izbori budu održani 23. februara naredne godine. Politički zemljotres u Berlinu, čini se, osetiće svi. U Srbiji, od izbora nove nemačke vlade, ocenjuju poznavaoci, ne bi trebalo očekivati neke dramatične promene u odnosima dve zemlje.
Raspad vladajuće koalicije za nemačkog predsednika Štajnmajera nije kraj sveta. Spekulisalo se da će kancelar odugovlačiti sa odlukom, ali Bundestag će glasati sredinom decembra. Vreme semafor koalicije je prošlo i sve je izvesniji povratak stranke Angele Merkel i velika koalicija – model koji Nemci poznaju.
"Problem Nemačke u ovom času je taj što više nema onih vremena kada je bilo jednostavno formirati vlade. Nemačka, pogotovo u ovako turbulentnim vremenima, traži stabilnu vladu. Nema stabilne vlade bez te velike koalicije, zato što su svi pokušaji da se to učini na drugačiji način, na neki način propadali", rekao je Miroslav Stojanović, novinar i publicista.
Dok se ne konsoliduje politička scena u Berlinu, trpeće "žuto" na ekonomskom semaforu, i u zemlji i van Nemačke.
"Ne samo što je već dve godine u blagoj recesiji, već sada i kičma nemačke privrede, automobilska i hemijska industrija, prinuđena je da otpušta desetine hiljada radnika kako bi se izborila sa visokim cenama energenata i troškova rada ovde u Nemačkoj, sa jedne strane, i sa globalnim promenama u sopstvenim industrijama, sa druge strane. Konkretno, to bi moglo da utiče na dve sfere. Sa jedne strane, na smanjenje nemačkih investicija u Srbiji, kao i na smanjenje narudžbina nemačkim firmama koje su već u Srbiji, ali i srpskim firmama koje su deo lanca snabdevanja nemačkih kompanija. Konkretno, to se najviše odnosi na automobilski sektor, odnosno na firme koje sarađuju sa velikim nemačkim investitorima u Srbiji, poput CTF-a i Kontinentala", istakao je Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije naveo je da se vidi i vrednosni rast izvoza iz Srbije u Nemačku u ovih devet meseci, od januara do septembra ove godine.
"Međutim, ono što je problematično jeste to što naš količinski izvoz u teretu opada za šest ili sedam odsto. Sa druge strane, ono što je bitno jeste da su investicije praktično izostale. Neto rezultat u prvih šest meseci ove godine pokazuje da nije bilo značajnih investicija iz Nemačke. Ipak, izvoz usluga u Nemačku je za osam meseci porastao 40 odsto", naglasio je Stanić.
Nova vlada se ne očekuje pre proleća, a za rešavanje nagomilanih problema biće potrebno još više vremena, jer, kako upozoravaju stručnjaci, nemačka privreda već dugo gubi utakmicu konkurentnosti.
"Takođe je opterećena zelenom agendom, ali sve je manje prostora u budžetu da se istovremeno finansiraju zelena agenda, investicije, aktivnost i inovativnost. S obzirom na to da u tehnološkom, a pre svega u industrijskom smislu, Nemačka zaostaje ne samo za Kinom nego i za Sjedinjenim Državama, to gubljenje učešća na međunarodnom tržištu kasnije se odražava na manji potencijal njihove privrede", dodao je Stanić.
Turbulentna je sadašnjica u Evropskoj uniji – motori i u Berlinu i u Parizu su u stanju pripravnosti. Oslabio je Makron, oslabio je Šolc. Ratovi bukte, i ključno je pitanje ko će se i kako u tom geostrateškom okviru pozicionirati.
Коментари