Smrt Jahje Sinvara – simbola palestinskog otpora ili kasapina iz Kan Junisa

Odmah zatim, nad njegovim telom slikala se grupa vojnika, dok su brojne izraelske organizacije počele da slave, tvrdeći da bi smrt Jahje Sinvara mogla predstavljati kraj agonije za preostale zatočene Izraelce, ali i suštinski kraj Hamasa kao ozbiljne vojne organizacije.

"Živ ili mrtav", geslo je pod kojim su izraelske obaveštajne službe, Mosad i Šin bet, još sredinom oktobra formirale poseban operativni štab sa isključivim zadatkom da pronađu i ubiju Hamasove komandose i lidere te organizacije koji se smatraju odgovornim za upad u Izrael u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi.

Identitet lidera Hamasa potvrđen je nakon što su izraelske vlasti uporedile DNK i otiske zuba, uzete dok je Sinvar bio u zatvoru. 

Iako su vlasti u Jerusalimu mesecima tvrdile da se Sinvar krije iz "živog štita", odnosno nekoliko preživelih talaca, na mestu na kojem je poginuo nisu viđeni oteti Izraelci. 

Optimisti se nadaju da će smrt Jahje Sinvara otvoriti vrata novoj rundi pregovora i primirju u Pojasu Gaze, smatrajući da bi nova garnitura lidera Hamasa lakše mogla pristati na izraelske uslove.

Pesimisti pak smatraju da će Sinvara na čelu organizacije zameniti još radikalniji predstavnici Palestinaca, te da će se rat, posle smrti 42.000 Palestinaca tokom godinu dana sukoba, preliti na ostatak Bliskog istoka.

Hamasov ministar vojni, kako su ga opisivali zapadni obaveštajci, zbog harizme je bio i najpopularniji među svim liderima ove organizacije, ne samo u Pojasu Gaze već i na Zapadnoj obali.

Branilac časti palestinskog naroda, kako su ga opisivali sunarodnici, ujedno, bio je i glavni planer operacije koju je Hamas pokrenuo 7. oktobra prošle godine, kada je ubijeno nešto više 1.100 i oteto oko 250 Izraelaca.

Zbog toga, izraelske vlasti su reaktivirale specijalnu jedinica "Nili", sa isključivim zadatkom da locira i likvidira sve lidere i pripadnike Hamasa, koji su učestvovali u upadu na izraelsku teritoriju, uključujući Jahju Sinvara, Muhameda Deifa i Marvana Isu.

Amerikanci lov na Sinvara porede sa potragom za liderom Al Kaide, Osamom bin Ladenom, koji je godinama uspevao da izbegne obaveštajce iz SAD, pre nego što su ga specijalci likvidirali u Abotabadu 2011. godine.

Izrael je, tokom potrage, redovno dobijao obaveštajne podatke od Amerikanaca, koji su za ovu svrhu Šin betu isporučili poseban radar za otkrivanje anomalija ispod zemlje.

Posle nekoliko meseci rata u Pojasu Gaze, pripadnici Hamasa su otkrili da im Izraelci prisluškuju satelitske telefone, pa je od tada Sinvar za komunikaciju koristio isključivo kurire.

Osim trojice lidera, mete ove jedinice su pripadnici Hamasovog odreda "Nuhba", elitnih snaga koje broje oko 2.500 boraca, posebno uvežbanih i opremljenih za diverzantske akcije, ciljana ubistva i zasede.

Potera za Sinvarom

Izraelci su Sinvara prvo tražili u severnom delu Pojasa Gaze, zatim u Kan Junisu odakle i potiče snimak bega iz tunela, nakon čega se smatralo da se, gotovo sigurno, nalazi negde u Rafi.

Iako se nedeljama verovalo da je teško ranjen ili čak mrtav, Sinvar se prošle nedelje javio katarskim pregovaračima kojima je, kako javljaju izraelski Kanal 13 i Njujork tajms, ponovio da će preostalih tridesetak živih talaca biti oslobođeno tek kada Izrael potpuno povuče snage iz Pojasa Gaze.

Izraelci su tvrdili da se, sateran u škripac, Sinvar sakrio u tunele ispod Gaze okružen preživelim taocima, nadajući se da će dalje širenje sukoba po Bliskom istoku sprečiti potpuno uništenje Hamasa.

U štabu Hamasa, ili onom što je od njega ostalo, Sinvarova bezosećajnost za patnju žrtava i slepilo prema stepenu destrukcije omogućilo je gerilcima da nastave borbu uprkos činjenici da ratuju na ruševinama, kao i da je većina lidera već odavno sahranjena.

Suštinski, Hamas je poverovao da Netanjahu gubi podršku Amerike pa je nastavio da odugovlači pregovore, dok je Izrael, suočen sa američkom neodlučnošću, poruku Vašingtona shvatio kao dozvolu da deluje prema sopstvenom nahođenju.

Jahja Sinvar je, u novembru, besno reagovao na vesti o kolapsu primirja, što je bio prilično jasan pokazatelj da sledećeg prekida vatre, možda, neće ni biti. Obaveštajci navode da je Sinvar prvi prekid vatre dočekao u bunkeru, verujući čvrsto da je rat, koji je u tom trenutku trajao dva meseca, suštinski okončan, te da će složeni status kvo moći da oteže unedogled dozirajući broj oslobođenih talaca sve dok izraelska javnost ne sruši vladu Benjamina Netanjahua.

Propast primirja direktna je posledica činjenice da Hamas nije uspeo da locira nekoliko pripadnica izraelske vojske, čije je oslobađanje prethodno obećao katarskim diplomatama. Pokušaj Palestinaca da nekolicinom staraca i telima ubijenih izraelskih vojnika zamene "nestale“ žene razbesneo je vlasti u Jerusalimu, pa su izraelske snage odmah upale u Kan Junis gde se, kako se verovalo, krio Jahja Sinvar.

Za lidera Hamasa, tvrde diplomate, napad na Kan Junis bio je prekretnica, jer je odlučio da više neće pristajati na privremene prekide vatre, insistirajući na permanentnom primirju u zamenu za preostale taoce.

Do kraja jula ove godine stvari su se potpuno preokrenule, pa je glavna prepreka miru namesto Sinvara postao Netanjahu, iako se u tom trenutku činilo da su dve strane suočene sa svakojakim pritiscima bile mnogo otvorenije za kompromis.

Lider islamskog ustanka protiv Izraela

"Uz Božju pomoć, stići ćemo vas, kao tutnjajuća poplava. Zasućemo vas neprestanim salvama raketa i neiscrpnim naletima vojnika. Sručićemo se na vas u milionima i ti naleti nikada neće prestati", jedna je od poslednjih poruka Jahje Sinvara, pre nego što je ubijen u Pojasu Gaze.

Nekoliko meseci pre smrti, ponuđeno mu je da se, slično kako je 1983. godine iz Bejruta evakuisan lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat, da jednostavno nestane iz Pojasa Gaze kako bi pregovori imali bilo kakvu šansu za uspeh.

Određena je i cena njegovog odlaska – oslobađanje preostalih talaca koje su pripadnici Hamasa oteli tokom upada u Izrael početkom oktobra. Broj preživelih Izraelaca u rukama palestinske milicije, međutim, nije poznat.

Rođen je 1962. godine u izbegličkom kampu u Kan Junisu, po čemu je i dobio nadimak – "Kasapin iz Kan Junisa", pre svega zbog učešća u otmici i ubistvu izraelskog vojnika, ali i četvorice Palestinaca za koje se smatralo da sarađuju sa Izraelom.

Jahja Sinvar je jedan od osnivača Hamasa, a zbog otmice i ubistva dvojice izraelskih vojnika i ubistva dvanaest Palestinaca koji su bili optuženi da sarađuju sa Izraelom osuđen je na četiri doživotne robije. Posle 23 godine u zatvoru, sa još 1.027 palestinskih zatvorenika 2011. je razmenjen za izraelskog vojnika Gilada Šalita, koga je Hamas držao u zatočeništvu pet godina.

"Mi smo tvrdoglavi i učinili smo sve da Izraelcima dozlogrdi okupacija. Nećemo lako popustiti, ali kada konačno postignemo dogovor poštovaćemo ga kako bismo celom svetu pokazali da stojimo iza svojih reči", rekao je Sinvar u jednom od retkih intervjua.

Prvi šef Šin beta koji je tražio njegovu likvidaciju bio je Nadav Argaman, u čijim se izveštajima navodilo da Hamas "raste u monstruma“, koji predstavlja strateški problem za Izrael.

Sinvar je, prema procenama Šin beta, posle oslobađanja iz zatvora u Izraelu brzo preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze, ujedinio vojno i političko krilo organizacije, te poveo Hamas u niz obračuna sa izraelskom vojskom.

Prava legenda je postao pošto je pozirao sedeći u fotelji pored ruševina kuće koju su mu, nešto ranije, srušili Izraelci. Šin bet je tada procenio da će sledeća akcija Hamasa biti znatno krvavija. Prošle sedmice izraelski specijalci su u njegovoj kući pronašli bezmalo pet miliona dolara gotovine, tvrdeći da taj novac istovremeno predstavlja dokaz o njegovoj korumpiranosti i umešanosti Irana, odakle su pare, navodno, potekle.

Obrisi ovakvog ishoda počeli su da se naziru posle prošlonedeljnog susreta katarskog ministra spoljnih poslova sa šefovima špijuna iz SAD, Izraela i Egipta, koji je održan u Parizu sa nadom da bi ovakav pristup mogao dovesti do istovremenog oslobađanja talaca i uspostavljanja kakvog čvršćeg primirja.

"Mrtav čovek hoda", kako su svojevremeno izraelske vlasti predstavile Sinvara, aludirajući na najavu kojim u Americi osuđenike na smrtnu kaznu prate do gubilišta, ukoliko pregovori u Kairu rezultiraju kakvim dogovorom, mogao bi, tako, biti preformulisan u "mrtav čovek je odšetao".