Epilog evropskih izbora – snažan politički potres u Francuskoj, teška vremena za Šolca i uspeh desnice

Najveći potres u jednoj od ključnih zemalja Evropske unije na izborima za Evropski Parlament. Vladajuća stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona, Preporod, pala je na oko 15 odsto.

Krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen dobila je dvostruko više.

Samo sat nakon objavljivanja rezultata, zato se hitno ali sa neočekivanom odlukom oglasio francuski predsednik.

"Ne mogu da se pretvaram da se ništa nije dogodilo. Na izborima za EP naučena je glavna lekcija, da partije koje brane Evropu nisu ostvarile dobre rezultate. Čuo sam vašu poruku i na nju ću odgovoriti. Raspuštam Narodnu skupštinu i uskoro ću potpisati ukaz o raspisivanju novih parlamentarnih izbora, prvi krug biće 30. juna, drugi 7. jula", izjavio je Makron.

Ocene su da će to biti najvažniji parlamentarni izbori za Francusku i Francuze u istoriji Pete republike.

Pripreme su počele, mnogi smatraju da je to rizičan potez za Makronovu političku budućnost, tri godine pre kraja mandata i mesec pre Olimpijskih igara u Parizu.

Le Penova spremna 

Ipak, Makron cilja na pobedu, nada se da će motivisati birače koji nisu izašli na evropske izbore. Ova pobeda nesumnjivo će biti vetar u leđa za krajnju desnicu, koja je godinama bila na marginama.

"Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverenje na predstojećim izborima. Spremni smo da iskoristimo moć, okončamo masovnu migraciju, da nam Francuzi budu prioritet, damo prednost kupovnoj moći. Spremni smo da Francuska ponovo živi“, izjavila je Marin Le Pen.

Približno isti rezultat kao i pre pet godina, 186 manadata ostvario je savez desnog centra – Evropska narodna partija, s glavnom kandidatkinjom Ursulom fon der Lajen. Uverena je da će dobiti drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije.

"Potrebna nam je stabilnost u ovim turbulentnim vremenima . Potrebna nam je odgovornost i kontinuitet. Uvek sam govorila da želim da izgradim široku većinu za jaku Evropu. Pokazala sam u svom prvom mandatu šta snažna Evropa može da postigne. Moj cilj je da nastavim ovim putem. Sa onima koji su za Evropljane, Ukrajinu i vladavinu zakona", rekla je Fon der Lajenova.

Skretanje Nemačke udesno

Zemlja iz koje dolazi For Den Lajen, Nemačka, skrenula je udesno.

Alternativa za Nemačku, druga je prošla kroz cilj, iza demohrišćana, a ispred vladajućih socijaldemokrata koji imaju najlošiji izborni razultat od Drugog svetskog rata. Pali su i Zeleni.

Nemački kancelar isključuje vanredne izbore, redovni su na jesen 2025.

"Ovo je za nas istorijski rezultat. Druga smo najjača stranka u državi i najjači na istoku zemlje. Ispred svih koalicionih partija u ovoj 'semaforskoj' vladi. Ispred crvenih – socijaldemokrata, žutih liberala i zelenih", ističe Tino Krupala, lider Alternative za Nemačku.

U Belgiji pobeda flamanskih nacionalista, koji promovišu antimigrantsku politiku i poraz liberalne stranke. Zato je Aleksanader De Kro, od danas premijer u ostavci. Italija je ostala čvrsto u rukama desničarske premijerke Meloni i njene stranke Braća Italije.

"Ovo je izuzetno važan događaj za mene, za sve nas, jer su nam Italijani poručili da idemo napred i nastavimo gde smo stali. Ponosna sam i na rezultate Forca Italije i Lige. Ovako nešto se u prošlosti nije dogodilo. Na nama je velika odgovornost", poručuje premijerka Italije Đorđa Meloni.

Bez izneneađenja u Mađarskoj

Izborni uspeh desničara i u Austriji i Holandiji. U Mađarskoj bez iznenađenja, pobeda Orbanove stranke Fides i koalicionih partera Dremohrišćanske narodne stranke.

Premijer kaže da su Mađari pokazali da će kazniti one koji u Briselu rade protiv svoje domovine, obećava da će udvostručiti napore da drži Mađarsku izvan rata.

"Da sumiramo rezultate izbora: možemo da pošaljemo telegram Briselu u kojem piše – stop migracijama, stop rodnoj politici, stop ratu, stop Sorosu, stop Briselu", naglašava mađarski premijer Viktor Orban.

U Španiji su opozicioni konzervativci sa minimalnom razlikom postali najjača snaga u zemlji, a potom ih slede socijalisti Pedra Sančeza.

U Poljskoj je premijer Tusk i njegova Građanska platforma uspeo da odbrani vodeću poziciju. U Grčkoj najviše glasova vladajućoj Novoj demokratiji, s premijerom Kirjakosom Micotakisom na čelu.

U Hrvatskoj je ponovo, kao i na nedavnim nacionalnim izborima, najviše glasova osvojio HDZ.

Ambasador Evropske Unije u Srbiji Emanuel Žiofre kaže da je to bio veoma dobar izborni dan.

"Vidimo sve veću i važniju ulogu EP i zainteresovanost građana za izborni proces. Rezultati se moraju poštovati, to je ono što građani Unije žele. Sve ove snage moraće da rade zajedno da se formira većina u parlamentu. Krajem juna očekujem izbor predsednika Parlamenta, a zatim prema proceduri i izbor predsednika Evropske komisije", kaže Žiofre.

Izbori su trajali od 6. do 9, juna, pravo glasa imalo je 360 miliona Evropljana. Izlaznost u čitavoj Evropskoj uniji bila je oko 50 odsto. Novi saziv Evropskog parlamenta imaće 720 poslanika.