(Ne)ravnoteža na Pacifiku – Amerika raspoređuje rakete dometa nekoliko hiljada kilometara

Sjedinjene Države će sledeće godine osetno ojačati svoje raketne snage u zapadnom Pacifiku, kako bi se nosile s povećanom oružanom pretnjom Kine, javili su mediji u Istočnoj Aziji, citirajući reči portparola američkih snaga zaduženih za Tihi okean Roba Filipsa.

Američka vojska, nagovestio je, postaviće veći broj krstarećih projektila "tomahavk", koje imaju domet do 2.700 kilometara, kao i rakete "SM-6" u bazama na svojim teritorijama u Pacifiku, najviše na ostrvu Guam.

Prednost raketnih lansera sa baziranjem na kopnu je to da mogu da budu lakše prikriveni od vazdušnih i pomorskih platformi, kao što su bombarderi i razarači, te da ne zahtevaju skupu infrastrukturu, poput aerodroma.

Uloga saveznika

Vojni stručnjaci u Istočnoj Aziji, međutim, veruju da to nije sve i da će SAD od svojih saveznika u azijsko-pacifičkom regionu, kao što su Japan i Filipini, tražiti da dozvole stacioniranje američkih raketnih lansera na svojoj teritoriji – to se čini neizbežnim, jer se te dve države nalaze na samo stotinak kilometara od Tajvana, dok je Guam, na primer, udaljen čak 4.000 kilometara od kineske obale.

Stručnjaci to očekuju uprkos negiranju s najviših instanci – filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi, na primer, jasno je javno izjavio da njegova zemlja neće dozvoliti stacioniranje ofanzivnog američkog naoružanja, koje bi moglo da dosegne kinesku teritoriju.

Ipak, činjenica da je od početka njegove vlade pre godinu i po dana Manila ne samo produžila sporazum o korišćenju pet filipinskih baza od strane američke vojske, već im omogućila prisustvo u još četiri, te nastavlja pregovore za otvaranje i drugih kasarni američkim vojnicima, ne uliva poverenje da će to obećanje biti ispunjeno.

S druge strane, ostrvska carevina Japan, koja takođe na svojoj teritoriji ima brojna snažna uporišta američke vojske, ima dovoljno novca da sama kupi ili proizvede rakete srednjeg dometa kojima bi mogla da neutrališe prednost u vatrenoj moći koju poseduje Kineska narodnooslobodilačka armija i eventualno pritekne tajvanskim i američkim snagama u pomoć u slučaju rata na Tajvanu.

Pomeranje tasa na vagi vojne moći u zapadnom Pacifiku

Do 2019. godine na snazi je bio sporazum između SAD i SSSR (i njegove naslednice Rusije) o zamrzavanju razvoja i postavljanja na kopnu raketa srednjeg dometa (između 500 i 5.500 kilometara), zbog čega američka vojska nije imala tu vrstu projektila raspoređene u Istočnoj Aziji, odnosno, zapadnom Pacifiku.

S druge strane, američki vojni vrh procenjuje da Kina poseduje oko 1.500 raketa tog dometa kojim može da gađa vojne aerodrome i pomorske baze SAD u Japanu, na Filipinima i Guamu. Posebno je poslednjih godina ojačan arsenal raketa dometa preko 5.000 kilometara.

Američki i japanski vojni vrh veruju da Kinezi sada poseduju oko 250 lansera i 500 projektila "DF-26" tog dometa, koji mogu da unište kasarne i aerodrome na Guamu, u odnosu na samo 30 lansera i isto toliko raketa u 2018.

Štaviše, Kinezi su u upotrebu već uveli hipersonične rakete "Sinkong-2" i "DF-17", koje su posebno teške za obaranje zbog velike brzine kretanja i mogućnosti da značajno menjaju putanju leta.

To, kao i fizička blizina teritorije matice Kine Tajvanu i činjenica da ona izlazi na Južno kinesko more, smatraju američki i drugi stratezi, Pekingu daju prednost u slučaju eventualnog rata u Tajvanskom moreuzu, i pod pretpostavkom da se u njega direktno uključe SAD uz logističku podršku Japana i Filipina.

Ne bi li potrle tu prednost, SAD poslednjih godina aktivno rade i na ubrzanom naoružavanju Tajvana, otvaranju novih baza na Filipinima i drugde, uključivanju Australije, Kanade i evropskih članica NATO-a u zajedničke vazduhoplovne i pomorske vežbe sa Japanom i Južnom Korejom u regionu, na podsticanju razmene vojnih tehnologija između tih savezničkih zemalja i ohrabrivanju njihovih vlada da povećaju izdvajanje za odbranu (i naoružaju se sredstvima koja su od koristi za odvraćanje Kine i suzbijanje njenog vojnog prisustva u Tihom okeanu).

Razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa na pacifičkim ostrvima biće bitno ne samo u smislu jačanja odbrane američkih baza, već i kao dodatna pretnja tankerima i trgovačkim konvojima Pekinga, koji su već ionako ranjivi u odnosu na američke podmornice i razarače nakrcane desetinama i stotinama projektila.