Читај ми!

САД новим базама јача војну позицију на Јужном Пацифику

Упркос огромном јавном дугу и великом финансијском и материјалном ангажману у Украјини, САД планирају отварање нових војних база у пацифичкој држави Палау и источним Филипинима, како би обезбедиле стратешку дубину за случај да дођу у сукоб са Народном Републиком Кином око Тајвана или Јужног кинеског мора.

И најмањи су важни када је у питању озбиљан и сложен посао сузбијања кинеског змаја.

Председник пацифичке државе Палау, која има око 21.000 становника и површину од 495 квадратних километара, затражио је од САД да распореди противракетни ситем "патриот" на тлу његове острвске земље како би исту бранио од евентуалног кинеског удара.

Ову вест доносе медији у азијско-пацифичком региону блиски Вашингтону, поводом одржавања другог по реду самита САД и држава Тихог океана, који почиње у понедељак у Вашингтону, а који је, као и први, уприличен пре свега како би се спречио војнополитички продор најмногољудније земље света дубље у Пацифик.

Председничка свест о безбедности

На самиту чији је домаћин председник Џозеф Бајден требало би да се расправља о модалитетима за борбу против климатских промена, које у форми тајфуна и подизања нивоа мора озбиљно угрожавају многе острвске нације највећег светског океана, о њиховом привредном развоју, али и, посебно битно за Вашингтон, о војним питањима.

Односно, о начинима на који би САД могле да парирају покушају Пекинга да кроз велика економска улагања, инфраструктурне радове и споразуме о безбедности оствари физичко војно присуство у неким од острвских држава Пацифика и тако се бар делимично ослободи окова коју му намећу војне базе САД и њених савезника начичкане у тзв. "првом реду острва" – природној географској брани која Кину одваја од Тихог океана а коју формирају државе и региони који су амерички савезници: Јапан, Тајван и Филипини.

Сурангел Випс, председник Палауа, острвске земље у Микронезији која се налази на око 950 километара источно од јужног филипинског острва Минданао и 1.300 километара западно од америчког острва Гуам, затражио је од америчке владе да постави систем "патриот" у његовој држави јер је у својој мудрости оценио да би моћни радари, који би омогућили ближе праћење активности кинеске морнарице а чије постављање је предложио Вашингтон, били потенцијална мета, која би могла да привуче ракетни напад Кинеске народноослободилачке војске.

Випса, такође, брине и то што су се кинески истраживачки бородови последњих месеци појављивали у водама недалеко од његове земље, на местима која су погодна за пресецање подводних комуникационих каблова.

Темељна припрема за рат против Кине и јачање контроле над јужним Пацификом

Симптоматично је и да САД, које су недавно управо постигле договор са Филипинима о коришћењу још четири војне базе на тлу те острвске државе од 110 милиона људи, чиме се укупан број касарни у којима америчка морнарица и ваздухопловство гомилају залихе и муницију те стационирају своје ефективе у тој земљи повећао на девет, сада са пријатељски настројеним режимом у Манили преговарају о приступу у још пет филипинских база – овог пута на истоку земље.

Наиме, планери у Пентагону, чини се, задовољни су услугом која им је на Филипинима пружена ради покривања Јужног кинеског мора (на чијих 80 одсто вода право полаже НР Кина) и Лузонског мореуза (чију северну обалу формира Тајван), па сада пажњу окрећу на другу страну Филипина, ону која излази на Тихи океан и гледа у Палау и Гуам.

Као кандидати за нова америчка упоришта на истоку Филипина помињу се острва Самар, Лејте и Минданао, пише јапански часопис Никеи Азија.

То практично значи да Вашингтон сада жели да утврди и залеђе Филипина и њих чвршће логистички повеже са својим војним аеродромима и пристаништима на Гуаму и тако створи дубоку и вишеслојну мрежу војних постаја које би из позадине дале допринос у евентуалном сукобу са Пекингом око Тајвана или Јужног кинеског мора и због своје бројности и удаљености од кинеске обале биле врло тешке за уништити.

Када се узме у обзир да су САД у мају постигле споразум и за отварање две нове војне базе у Папуи Новој Гвинеји (РТС :: Свет :: Најсиромашније државе света као поприште геополитичке борбе за Јужно кинеско море), јасно је и да оне желе да остваре детаљнију и снажнију контролу над целим јужним Пацификом, на простору од Филипина до Аустралије, Соломонских Острва и Нове Каледоније.

Соломонска Острва посебно брину Вашингтон јер је тамошња влада прошле године са Пекингом постигла споразум о безбедности, који подразумева пружање помоћи у одржавању јавног реда и мира и, страхују у САД, може омогућити редовно пристајање бродова кинеске морнарице у луци престонице Хонијара, будући да у њој кинеске компаније раде на изградњи инфраструктуре и продубљивању пристаништа (РТС:: Свет:: САД забринуте због споразума Кине и Соломонских Острва – Пекинг шири утицај на Јужном Пацифику).

Кинески лист Чајна дејли у свом коментару Другог самита САД и пацифичких острва управо истиче да се на позив из Вашингтона нису одазвали премијери Соломонских Острва и Вануатуа, као и да Конгрес још није ослободио 810 милиона долара економске помоћи коју је америчка влада на прошлогодишњем самиту обећала земљама учесницама.

уторак, 23. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару