Četvrtkom u 9: Nagorno-Karabah – lekcija sa Kavkaza

Geopolitički komentator Predrag Rajić je rekao za RTS da nije sklon tome da povlači paralele između različitih geopolitičkih procesa, iako scene iz Nagorno-Karabaha podsećaju na ono što nam je najbliže.

"Naravno da se ožive na ta sećanja kada je reč o Srbima. I na 1995, i na 'Bljesak' i 'Oluju' i na 2004, na pogrom na KiM i na još neke, nažalost, egzoduse, recimo Srba iz Sarajeva 1995. takođe", rekao je Rajić.

Ocenio je da ove scene najviše podsećaju na scene Azerbejdžanaca koji su od 1992. do 1994. godine napuštali Nagorno-Karabah i sedam oblasti koje okružuju Nagorno-Karabah i koje su Jermeni u tom ratu zauzeli.

"To je međunarodno priznata azerbejdžanska teritorija i Jermeni su držali bezmalo 24 posto azerbejdžanske teritorije pod svojom vojnom upravom do 2020. godine", istakao je Rajić.

Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije rekao je da ima sličnosti sa Balkanom, u smislu da ima više etničkih grupa koje su živele zajedno, dok je sada u toku proces forsiranja nacionalnih država, i da ima i komunističkih uticaja na život, društva i identitet.

"Međutim, mislim da ima i nekih razlika. Konkretno, kada se pozovemo na egzodus Jermena iz Nagorno-Karabaha, istakao bih jednu razliku, a to je na primer da Azerbejdžan nije napravio vojnu operaciju da iseli stanovništvo. Ono je možda primorano blokadom od decembra prošle godine da se faktički iseljava i sada sa vojnom operacijom, ali nemate, bar za sada ne znamo da postoji ikakav plan za iseljavanje Jermena u potpunosti", rekao je Peović.

Istakao je i da je Azerbejdžan pun nacionalnih manjina, poput Tališa i Lezgina, i dodao da nema planova za plansko iseljavanje Jermena kao što su postojali za Srbe u Hrvatskoj 1995. godine.

Novinarka RTS-a Biljana Radulović, koja je pre dva meseca bila u Nagorno-Karabahu, rekla je da je u gradu Šuši mogla da vidi stvari zbog kojih bih se naslutio ovakav epilog.

"Nas je vodilo azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova. To je organizovana tura koja je sigurno i kontrolisana na neki način i u gradu Šuša koji posmatra Stepanakert, koji je sada potpao pod azerbejdžanskom kontrolom. Delovao je kao jedno malo ostrvo koje je ostalo van azerbejdžanske kontrole. I 2020. godine kada su se ruski mirovnjaci pojavili, tada se i zaustavila, bar su tako nama plastično objasnili, azerbejdžanska ofanziva i njega su tada čuvali ruski mirovnjaci", rekla je Biljana Radulović.

Dodala je da se Stepanakertu prilazilo isključivo putem vojnih punktova, kao i da je u Šuši bilo mesta koja nisu bila za snimanje.

"Jedan od meštana nam je rekao – to će svakako biti naše i dovoljno nam je tri dana", istakla je Biljana Radulović i dodala da su bili iznenađeni takvom izjavom, pošto su se tada u pregovore uključili i Brisel i Vašington.

Emisiju Četvrtkom u 9 o Nagorno-Karabahu u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.