Oko: Turska velika drama – ostaje li Erdogan

Održani su "najvažniji izbori na svetu u 2023. godini", glasili su naslovi zapadnih medija. Turska sada ide u drugi krug predsedničkih izbora, prvi put u istoriji. Turci će 28. maja svetu dati odgovor koji toliko čeka – da li Erdogan ostaje na vlasti ili odlazi posle dve decenije.

Izbori kao skener – opasna polarizacija dva kampa

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić rekao je u emisiji Oko da je teško sa većom izvesnošću tvrditi šta će biti 28. maja u drugom krugu predsedničkih izbora.

"Ovi izbori su, čini mi se vrlo zanimljivi za analizu, jer predstavljaju jedan verodostojan skener turskog društva. Sama činjenica da je blizu 90 odsto birača izašlo na izbore, od 64 miliona, govori o verodostojnosti tog skenera. Turska je podeljena gotovo ravnomerno, plus–minus procenat, dva, tri", navodi Jakšić.

Prema njegovoj oceni, to je rezultat politike koju je Erdogan vodio poslednjih decenija, koja je veoma polarizovala Tursku.

"Činjenica je da, sa jedne strane, sada imamo ruralnu, manje obrazovnu, stariju i islamizovanu Tursku i, sa druge strane, imamo urbanu, bolje obrazovanu, sekularnu Tursku, koja liberalnije razmišlja. To su sada dva kampa, koji su jedan protiv drugog", objašnjava Jakšić i upozorava da je to opasna polarizacija u zemlji koja ima tradiciju političkog nasilja.

Podele i u opoziciji, nijanse mogu da presude

Miša Đurković se slaže da je nemoguće predvideti ishod drugog kruga izbora, napominjući da još nisu prebrojani svi glasovi iz dijaspore.

Ističe da postoje nijanse, za koje smatra da će biti presudne.

"I u opoziciji postoje razne podele. Postoji podela kod njih u odnosu prema islamu, ali postoji i podela u odnosu prema nacionalizmu, dakle u načinu na koji se taj nacionalizam doživljava", navodi Đurković i objašnjava da je Erdogan sebe pokušao da predstavi kao sintezu nekog nacionalnog islama.

Ili Kurdi ili turski nacionalizam – na koju će stranu Sinan Ogan

Kada je reč o biračima trećeplasiranog Sinana Ogana, koji je bio poslanik u parlamentu kao predstavnik krajnje desne Partije nacionalnog pokreta, Đurković smatra da neće biti klasičan slučaj da se napravi sporazum sa Kiličdarogluom.

Vrlo su bitne nijanse, ukazuje Đurković i objašnjava da, ako Kiličdaroglu računa na kurdske glasove koji su neosporno njegovi, teško da će postići neku vrstu sporazuma Oglanom, koji je krajnji desničar sa pet odsto glasova, što nije malo.

"Mnogo toga je u igri i to može da izazove i mešanje stranih sila, mogućnost destabilizacije. Jedan mali incident može da napravi ozbiljan problem", smatra Đurković.

Nezavisna spoljna politika sve skuplja – može li Turska da plati cenu

Evidentno je, ističe Đurković, da je Zapad potpuno stao iza Kiličdaroglua, a da su sa druge strane Rusija i Saudijska Arabija na neki način ekonomski pomagale Erdoganu da suzbije inflaciju i da koliko-toliko drži ekonomski sistem pod kontrolom.

"Mislim da je ovde jako bitan nivo i rat u Ukrajini i delovanje Kine, Briksa. Imamo dve koncepcije usmerenja Turske u spoljnoj politici i globalnoj ekonomiji", ocenjuje Đurković.

Jakšić kaže da su poremećeni neki prethodni odnosi snaga koji su postojali.

"Ta vrsta nezavisnosti ili neutralnosti u spoljnim poslovima ima svoju cenu. Turska to može, naravno, sebi da dozvoli s obzirom na svoju snagu, ali ako gledamo trendove po izbijanju ukrajinskog rata, neutralnost i balansiranje postaju sve nepopularniji", ukazuje Jakšić.

Turska vojno angažovana "kao nikada do sada", gde ima baze

"Turska je regionalna sila nesporno i želi tu svoju moć da pretoči u praktičnu diplomatiju, i zato je toliko važna i Americi, Rusiji, Evropskoj uniji, zemljama Bliskog istoka", ističe Jakšić.

Turska je, dodaje, vojno angažovana kao nikada do sada.

"Oni imaju bazu u Mogadišu, imaju vojnike u Kataru. Turska ima vojnike koji su direktno uključeni u borbe u Siriji, u Libiji. Dakle, ambicije Turske se pokazuju i direktnim angažmanima na raznim delovima sveta", navodi Jakšić.

Balkan Turskoj važan koliko i Kipar i Azerbejdžan – hoće li biti promene

Kada je reč o politici Turske prema Balkanu, stručnjaci u Turskoj kažu da tu ne postoje razlike između dva kandidata, i da im je Balkan važan koliko i Kipar i Azerbejdžan.

Jakšić je saglasan sa tim analizama i smatra da se politika Turske prema Balkanu, bez obzira na to ko bude izabran, neće menjati.

Prema Đurkovićevom mišljenju, Balkan apsolutno ostaje jedan od prioriteta za Tursku, koja bi mogla, u slučaju pobede Kiličdaroglua, da promeni diskurs u pogledu evropskih integracija na Balkanu.

Deo turskog nastupa na Balkanu, podseća Đurković, bio je zalaganje za evroatlantske integracije, ali je Erdogan odbacio tu politiku, i ne zalaže se za ulazak tih zemalja čak ni u Evropsku uniju, a kamoli u NATO.