Poseta filipinskog predsednika Pekingu važna u kontekstu sukobljavanja velikih sila

Filipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi boravio je u zvaničnoj poseti Pekingu od 3. do 5. januara i sastao sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom, premijerom Li Kećijangom, predsedavajućim Svekineske narodne skupštine Li Džanšuem i vodećim kineskim biznismenima.

Markosova delegacija sa domaćinima je potpisala 14 ugovora iz oblasti poljoprivrede, energetike, trgovine, obrazovanja, nauke, digitalizacije i drugog.

Važan susret

Markosov put u Peking našao se u žiži interesovanja medija i javnosti u Jugoistočnoj i Istočnoj Aziji naročito zbog činjenice da je, po dolasku na funkciju polovinom prošle godine, napustio politiku svog prethodnika i bliskog prijatelja, Rodriga Dutertea, koji je u znatnoj meri zbog ličnog animoziteta prema kritikama koje su na njegov račun dolazile iz Vašingtona i domaćih medija bliskih američkoj politici vrednosti, pokušao da napravi veliki zaokret u spoljnoj politici Filipina i državu ekonomski i politički više približi Pekingu, pa i Rusiji (Krah američke politike u Južnom kineskom moru?).

Predsednik Markos uživao je otvorenu i snažnu podršku Dutertea i njegovih pristalica tokom predizborne kampanje prošle i pretprošle godine (Filipini - i posle Markosa Markos?) i čak je u trku za glasove filipinskih građana ušao u paru sa Sarom Duterte, ćerkom tada odlazećeg šefa države Rodriga, koja sada obavlja dužnost potpredsednika (Filipini, povratak klana Markos na čelo države).

Uprkos tome, odmah nakon pobede Markos je domaćoj i stranoj javnosti stavio do znanja da želi da povrati tradicionalno vrlo bliske političke i vojne odnose sa SAD, te da neće biti ništa od pretnje njegovog prethodnika o otkazivanju ugovora koji omogućava delovanje američkih trupa na filipinskom tlu. Naprotiv, Markosova vlada je najavila intenziviranje vojne saradnje s Vašingtonom i postigla nove sporazume o rotiranju američkih trupa na Filipinima (Da li bi Filipini pružili američkoj vojsci važnu stratešku pomoć u slučaju rata na Tajvanu).

Takođe, nakon početka ruske intervencije u Ukrajini a pred sam kraj Dutertevog šestogodišnjeg mandata, koji je istekao u junu prošle godine, u vreme kada je već postalo jasno da će zbog ubedljivog vođstva u istraživanjima javnog mnjenja sledeći predsednik biti Markos mlađi, filipinska vlada je donela odluku da odustane od kupovine ruskih transportnih helikoptera "Mi-17", jednog od ugovora koji je simbolizovao nastojanje Dutertea da smanji vojnopolitičku zavisnost od SAD.

Markos je, uprkos tim činovima koji su očigledno korigovanje spoljne i bezbednosne politike kako bi se oni bolje podudarali s željama Vašingtona, po dolasku na vlast izjavljivao da namerava da vodi neutralnu politiku kada je u pitanju međusobno suprotstavljanje velikih sila SAD i Kine.

Njegova novogodišnja poseta Pekingu otud je privukla puno pažnje u Aziji - ona je shvaćena i kao jedna vrsta lakmus papira koji bi mogao da pokaže da li je bio iskren u tim najavama ili ne. Značaj posete je i u tome što ona predstavlja temelj odnosa dve zemlje za period od narednih pet i po godina, koliko će još trajati Markosov mandat na kormilu države.

Rešavanje teritorijalnog spora između Manile i Pekinga bez učešća Vašingtona

U intervjuu kineskoj televiziji "CGTN" u Pekingu filipinski lider konstatovao je da odnose dve zemlje opterećuje problem teritorijalnog spora u Južnom kineskom moru (ili "Zapadnom filipinskom moru", kako je ono poznato u ostrvskoj državi), ali i naglasio da su njegova zemlja i Kina "dobri prijatelji", te da se takvi problemi javljaju i među dobrim prijateljima.

Izražavajući želju da uspostavi pragmatične i plodonosne odnose sa najmnogoljudnijom zemljom sveta i da Filipini budu tretirani (ne sa pozicije sile već) kao poštovani partner, Markos je rekao: "Dobri prijatelji ostaju dobri prijatelji uprkos problemima i razgovaraju o njima na fin i ravnopravan način da bi našli put koji je od koristi za obe zemlje."

Filipini i Narodna Republika Kina uspostavili su diplomatske odnose 1975, kada je diktator Ferdinand Markos stariji posetio Peking. Tome su prethodili prvi kontakti 1974. godine u kojima je ulogu filipinskog pregovarača odigrala njegova kontroverzna supruga Imelda i do kojih je došlo zahvaljujući otopljavanju odnosa i zbližavanju između Vašingtona i Pekinga, koje je predvodio američki državni sekretar Henri Kisindžer početkom te decenije.

Mlađi Markos je nesumnjivo odobrovoljio domaćine u kineskoj prestonici svojim opredeljenjem da ona bude destinacija za njegovu prvu posetu inostranstvu od preuzimanja dužnosti predsednika van regiona Jugoistočne Azije i svojim izjavama da rešavanje teritorijalnog spora sa Kinom vidi isključivo u okviru bilateralnog okvira.

On je taj stav potvrdio i u intervjuu pomenutoj televiziji rekavši da su SAD ponudile posredovanje, ali da je on to odbio jer je i Vašington "zainteresovana strana". Filipinski predsednik je dodao da pregovori treba da ostanu bilateralni, ali da ako se traži posrednik, da bi to trebalo da bude "neko iz regiona" (Jugoistočne Azije), odnosno, da bi to mogla da bude Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN). 

Međusobne nesuglasice 

Ovo je bitno stoga što je vlada bivšeg filipinskog predsednika, liberala Benjina Akina trećeg, koji se na čelu države nalazio od 2010. do 2016, upustila u sudski proces pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Hagu, smatra se, u dobroj meri na nagovor Vašingtona. Naime, Manila je podnela zahtev za arbitražu na osnovu Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora nakon krize na koralnom grebenu Skarboro 2012, kada je filipinska mornarica zadržala osam kineskih ribarskih brodova i pokušala da uhapsi njihovu posadu zbog nezakonitog lova u vodama oko njega, na oko 220 kilometara od filipinskog ostrva Luzon.

Tada su, međutim, u pomoć ribarima pritekli patrolni brodovi Kineske obalske straže, nakon čega su u ostrvskoj državi od 108 miliona stanovnika izbili antikineski protesti uz pozive na bojkot robe uvezene iz najmnogoljudnije zemlje sveta. Peking je na to odgovorio zabranom uvoza filipinskog voće i ribe, te ukidanjem grupnih tura za posetu bivšoj španskoj i američkoj koloniji.

Filipini su u julu 2016. odneli pobedu u sporu pred tribunalom u Hagu na kojem kineski pravnici nisu učestvovali jer je Peking zauzeo stav da su sporne teritorije u Južnom kineskom moru, koje uključuju i ostrva Spratli, njegove i da Arbitražni sud stoga nije nadležan.

Ipak, tada novoizabrani filipinski predsednik Rodrigo Duterte, u želji da umanji oslanjanje države na Vašington i privuče krupni kineski kapital za svoj kolosalni plan izgradnje saobraćajne i energetske infrastrukture, rešio je da odluku haškog suda po kojoj pozivanje Kine na istorijsko pravo nad spornom akvatorijom nema pravne osnove "stavi u fioku" kako bi otvorio put za političko i ekonomsko zbližavanje s Kinom. 

Berićetna poseta Pekingu

Nakon povratka u Manilu, u obraćanju državnom vrhu i parlamentarnoj delegaciji svoje zemlje, predsednik Markos je izjavio da se sa kineskim domaćinima saglasio da su odnosi između dve države sve zreliji i da one neće dozvoliti da razlike u vezi spornih teritorija ometu plodonosnu saradnju u drugim oblastima.

On je saopštio da su dve strane postigle dogovor o uspostavljanju vrućih linija na raznim nivoima kako bi se izbegla opasnost od "nesporazuma i pogrešnih procena" koje bi mogle dovesti do sukoba u spornim morskim prostranstvima.

Markos mlađi je, takođe, istakao da je "predsedniku Siju naglasio da njegova vlada namerava da vodi nezavisnu spoljnu politiku."

Mada to jeste odstupanje od politike njegovog prethodnika Dutertea koji je zagovarao otklon od SAD i zbližavanje s Kinom, u kontekstu činjenice da se režim Markosa starijeg, koji je vladao Filipinima pune dve decenije od sredine šezdesetih do sredine osamdesetih, svestrano i potpuno oslanjao na Vašington, ta izjava se, skupa sa pomenutim insistiranjem da teritorijalni spor između njegove države i Kine treba biti rešen bez mešanja Vašingtona, može shvatiti kao jedna vrsta obećanja mlađeg Markosa da se Filipini za vreme trajanja njegove vlade neće staviti na stranu Vašingtona u geopolitičkom sukobljavanju SAD i Kine u azijsko-pacifičkom regionu.

Predsednik Ferdinand Markos mlađi je rekao i da je Kina pristala da ublaži problem velikog deficita Filipina u međusobnoj razmeni tako što će povećati uvoz poljoprivrednih proizvoda, naročito voća i pirinča, iz te katoličke zemlje i dodao da su nastavljeni pregovori po pitanju eksploatacije nafte i gasa, solarne i eolske, pa čak i nuklearne energije.

Najveće zadovoljstvo za njega i njegovu državu predstavlja činjenica da je kineska poslovna delegacija sa kojom se susreo u Pekingu predstavila investicione planove za ulaganje u obnovljive izvore energije, eksploataciju nikla, izgradnju fabrika baterija i akumulatora i električnih vozila na Filipinima, ukupne vrednosti od 22,8 milijardi američkih dolara, kao i planove za uvoz filipinskih proizvoda vredne oko dve milijarde.

Predsednik Markos mlađi pozvao je svog kineskog kolegu da poseti Manilu i izrazio i nadu da će takvo jačanje veza između dve zemlje omogućiti produbljivanje ekonomskog partnerstva, koje bi onda moglo da posluži i kao "osnova za rešavanje nesuglasica između dve države kakve god one bile".

Sudeći po veličini kineskog paketa investicija koje je Markosova vlada obezbedila pred i tokom njegove posete Pekingu, čini se da je već u toku prevladavanje jedne od tih nesuglasica - problema stopiranja i poništavanja kineskih investicija u infrastrukturu koja se nalazi u blizini baza filipinske armije koje služe i kao logistička uporišta američkih snaga ( Otpor filipinske vojske zaustavio kineske investicije teške desetine milijardi dolara). I mada teritorijalni spor verovatno neće biti rešen u skorijoj budućnosti, sigurno je da je susret lidera dve zemlje u Pekingu doprineo ublažavanju tenzija.