Филипини, повратак клана Маркос на чело државе

Фердинанд Маркос млађи, кандидат Федералне партије Филипина, убедљиво је тријумфовао на председничким изборима у тој острвској држави у југоисточној Азији и обезбедио шестогодишњи мандат. По резултатима пристиглим до три часа ујутру по локалном времену он је прикупио 29,45 милиона гласова, више него двоструко више од најозбиљнијег од десет противкандидата потпредседнице Лени Робредо.

Функцију потпредседника, судећи по прелиминарним резултатима, истог дана је стекла Сара Дутерте, ћерка одлазећег председника Родрига, који је постао светски познат по својој суровој офанзиви на дилере дроге у којој су не само полиција, већ и самоорганизоване групе наоружаних грађана ловиле те криминалце, па и кориснике дроге уопште.

Фердинанд Маркос млађи, син бившег диктатора који је владао двадесет година од половине шездесетих до половине осамдесетих, оставио је далеко за собом кандидата опозиције педесетседмогодишњу потпредседницу џаве Лени Робредо, која је предводила борбу против ковида и током предизборне кампање обећавала да ће стати на пут корупцији и кршењима људских права и слобода које су вршили председник Родриго Дутерте и његови сарадници.

Разлог зашто Робредо може да каже да упркос томе што је била у врху државе није била умешана у Дутертеов по вансудским погубљењима контроверзни рат против дроге у којем је настрадало више хиљада људи и у његов притисак на критички настројене медије је то што је она на положај била изабрана путем директних избора. На Филипинима, наиме, и председника и потпредседника бирају грађани, због чега је могућа ситуација у којој су те две личности на кормилу државе међусобно политички супротстављене, што је и био у случај у протекла два шестогодишња мандата.

Савезништво с породицом Дутерте

Млађи Маркос је поверење грађана стекао акцентом на економски развој и подизање људи из сиромаштва, те вешто оркестрираним јавним наступима и снажним присуством на друштвеним мрежама у којима је владу свог покојног оца представио као време економског просперитета у којем је изграђена сва битна инфраструктура у држави.

Домаћи аналитичари оцењују и да је он грађанима посебно привлачан стога што у њему виде снажног лидера који може да притисне неорганизовани, корумпирани државни апарат и присили га да буде ефикаснији и правичнији.

Део те привлачности лежи и у томе што се он, као пријатељ и политички савезник одлазећег председника Родрига Дутертеа, доживљава као неко ко ће наставити његову политику чврстог разрачунавања с криминалом.

То савезништво очитује се у чињеници да су током предизборне кампање млађи Маркос и Сара Дутерте заједно наступали, те у томе што је председник Родриго Дутерте за своје владе радио на томе да држава престане да гони породицу Маркос за огромни новац који је изнела из државних трезора приликом бекства у иностранство 1986. након пада режима старијег Фердинанда и омогућио да се његови посмртни остаци пребаце из његовог родног краја на крајњем северу земље на гробље посвећено заслужним грађанима у престоници Манили.

То се уклапало у дискурс млађег Маркоса који је подсећања на суровости режима свог оца увек одговарао тврдњама да је у његово време изграђено највише инфраструктуре, земља остварила самодовољност у узгоју пиринча и стандард становништва генерално био бољи, односно, да је његов отац задужио нацију.

Због тога се очекује да ће Маркосова влада заштити одлазећег председника Дутертеа од евентуалних покушаја да се он изведе пред лице правде због кршења људских права током рата против дроге, нарочито у односу на Међународни кривични суд у Хагу, који је покренуо истрагу о његовим и гресима његових сарадника.

Маркос председник упркос бројним истрагама и тужбама

Опозиција је полагала одређене наде у то да би због великог вођства на који су месецима указивала истраживања јавног мњења Маркосови гласачи могли да се, уверени у сигурну победу свог љубимца, уљуљкају у лажни осећај сигурности и одазову у мањем броју, те омогуће чудо.

Но то се, као ни наде да би се правно могло оспорити Маркосово учешће на изборима на основу тога што је био осуђен за избегавање плаћања пораза, није остварило, па њој сада преостаје да се теши тиме да је успела да успостави какву-такву политичку алтернативу у односу на кланове Маркос и Дутерте.

Фердинанд Маркос млађи, који је провео пет година у егзилу у Сједињеним Америчким Државама, пре пада очевог диктаторског режима са само 23 године постао је гувернер провинције Илокос Норте.

По повратку из егзила 1991, упркос бројним тужбама грађана и државе који су тражили одштету од његове породице за мучења и убиства политичких неистомишљеника, корупцију и пљачку државног новца током периода диктатуре, успео је да се избори за функцију гувернера исте провинције као и посланичка места у Доњем и Горњем дому парламента. Он је стога јучерашњом победом практично заокружио брилијантну политичку каријеру.

И његова мајка и млађа сестра служиле су као посланице у парламенту након повратка из егзила, тако да се слободно може рећи да су Маркосови једна врста политичке, олигархијске династије. Њој ће победа млађег Фердинанда, као симбол потпуне рехабилитације читаве породице, удахнути нови живот.

Ово све упркос томе што државна комисија још увек (званично) истражује где је отишло две од укупно десет милијарди новца филипинских пореских обвезника за који се сматра да је незаконски присвојила породица Маркос за време диктатуре старијег Фердинанда и приликом бескства у иностранство.

Очекивања за будућност

Међу пословним људима и на берзи на Филипинима влада блага нервоза јер млађи Маркос током изборне кампање није представио детаљнији економски план мада је доста говорио о отварању нових радних места, па има доста непознаница када је у питању економска политика нове владе.

Ипак, очекује се да ће он ући у велике инфраструктурне пројекте, у чему ће посебно важну улогу вероватно одиграти кинески капитал, због чега ће, сматра се, нови председник прагматично потиснути у други план територијални спор који Филипини имају са најмногољуднијом земљом света у Јужном кинеском мору, како је то чинио и његов претходник Дутерте.

То би могло да значи и извесну дистанцу са дугогодишњем војнополитичким савезником САД, који жели да настави стационирање својих трупа у земљи са преко 7.600 острва која је важна карика у плану Вашингтона за окруживање Кине и обуздавање раста њене економске и војне моћи у Пацифику.

Може се очекивати да ће за шест година јуче изабрана потпредседница Сара Дутерте, која је иначе и сама врло популарна, покушати да се попне за још једну степеницу и на функцији председника одмени Фердинанда Маркоса млађег, пошто у Филипинима, земљи од око 108 милиона становника, председник може да има само један мандат.