"Epidemija" zavisnosti od opioida u Americi, da li rizikuje Evropa

Bol je nešto na šta se žali najveći broj ljudi kada odlazi lekaru. Nekad je bol u leđima, zglobovima, zubima ili glavi toliko jak da, kako kažu pacijenti, ne prestaje ni sa analgeticima koji bi "oborili i konja".

U takvim slučajevima, njima se prepisuje lek koji ima dozvolu FDA i koji zaista uklanja bolove – 10 mg oksikodona "sporog oslobađanja" koji neće izazvati zavisnost. Bar ne na papiru.

To je, osamdesetih i devedesetih godina, izazvalo jednu od najdramatičnijih epidemija u SAD, jer su ljudi počeli da ih koriste na svoju ruku za bilo kakav bol, nesvesni njihove opasnosti.

Postajali su zavisni a to je doprinelo i razvijanju kriminalnih radnji, prostitucije, dilovanja, nezaposlenosti i propadanja sistema i čitavih zajednica.

Taj mračni period Amerike, naročito u njenom centralnom delu, koji je nekada bio i najproduktivniji a u kome su se tada zatvarale čitave fabrike, ispričan je u TV seriji "Dopsik", sa Majkl Kitonom u glavnoj ulozi.

Serija je inspirisana knjigom Bet Mejsi u kojoj prati istragu, koja je početkom 2000-ih blokirala farmaceutsku kompaniju Purdju i dovela do zabrane i povlačenja s tržišta leka "oksikontin" (OxyContin), koji je ubio na hiljade žrtava. To je, međutim, samo jedan od nebrojenih lekova koji su stavljeni na tržište SAD, a zatim povučeni zbog stvaranja razorne ovisnosti.

Fentanil i njegovi rođaci

Drugi slučaj je lek "fentanil", veoma moćan analgetik koji je, kako je ispričano u dve druge mini-serije dostupne javnosti, poput "Ubistva u Istaunu" i "Američke rđe", nastavio da uništava iste one države na koje je farmaceutska kuća Purdju računala kada je na tržište stavila svoj lek oksikontin.

Te američke države u kojima je fizički rad prisiljavao ljude da žive sa hroničnim bolom bile su plodno tržište za plasiranje ovih lekova. Na taj način, najmanje tri decenije, Ameriku muči kriza iz koje izgleda  još nema izlaza.

O "fentanilu" je javnost čula i kada je preminuo pevač Princ 2016. godine kao i italijanski kuvar Andrea Zamperoni.

Fentanil je lek, sintetički opioid, koji se koristi kao analgetik i anestetik i koji je po zvaničnim informacijama, samo u Americi i Kanadi ubio na hiljade ljudi.

Evropu zabrinjava to što se koriste nove supstance izvedene iz "fentanila", tzv. dizajnirane droge (designer drug). Mada za sada broj žrtava i zavisnika nije previsok, strahuje se da zapravo pravi broj još nije poznat.

Ko su "dizajneri droga" i kako njihovi proizvodi stižu u Evropu

Pored onog koji se koristi na klinikama, postoji serija sličnih preparata koji, kao i većina novih psihoaktivnih supstanci, dolazi iz nelegalnih laboratorija u Kini.

"Dizajneri droga" prave nove fentanile koje je teško prepoznati i ući im u trag. Njihova proizvodnja je relativno jednostavna a pošto se radi o novim supstancama koje nisu pod kontrolom Ujedinjenih nacija u okviru zvanične kontrole nad drogama.

Iz tog razloga mogu se proizvoditi u pojedinim zemljama bez ikakvih ograničenja. Tu situaciju koriste mnoge kriminalne grupe širom sveta, oslanjajući se na firme koje imaju sedišta u Kini.

U Evropu derivati "fentanila" stižu preko kurira i eskpresne pošte. Policije širom Evrope sarađuju u borbi protiv farmaceutskog kriminala zahvaljujući internacionalnim ugovorima koji uključuju praćenje i posmatranje sumnjivih paketa zahvaljujući sofisticiranim aparatima koji ne otvaraju i ne oštećuju same pakete.

Neke supstance, kao na primer "karfentanil", s obzirom na to da su izuzetno jake prenose se u malim količinama koje je teško primetiti, a potom se transformišu u hiljade malih doza. 

Derivati "fentanila" se mogu kupiti na dark vebu, čak i kriptovalutama, ili se koriste da ojačaju druge droge tako da osobe i ne znaju da ih uzimaju. 

Evropska opservatorija zavisnosti od droga objavila je tri smrtna slučaja osoba koje nisu ni znale šta uzimaju, misleći da uzimaju tablete protiv bolova.

Još od 2012. godine identifikovano je 28 novih derivata "fentanila" na evropskom tržištu, piše u izveštaju "Fentanili i sintetički kanabinoidi: povećavaju složenost situacije sa drogom".

Oni ukazuju i na sprej koji je sadržao akrilfentanil (acriloilfentanyl) od koga je preminulo 47 osoba 2016. godine, a koji se prodaje onlajn. Pronađeni su i u Švedskoj.

Mada ih je još uvek malo u Evropi – sem u Estoniji gde je početkom 2000. došlo do prave epidemije izazvane 3-metilfentanilom  (3-metilfentanyl) koja je prouzrokovala fatalne ishode – oni predstavljaju pretnju zdravlju ljudi na celom kontinentu.

U Italiji je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima je osoba zalepila flaster fentanila u prevelikoj količini i predozirala se, kao i slučajevi sa "kartefantilom".

Viši institut zdravlja Italije objavio je da je jako teško naći ove molekule u organizmu preminule osobe, jer metode koje se uobičajeno koriste za otkrivanje droga u organizmu u tom slučaju nisu efikasne. Potrebne su drugačije procedure a mnoge laboratorije nemaju potrebna sredstva i sofisticirane instrumente.

Evropska opservatorija zavisnosti od droga podvlači koliko je važna kontinuirana komunikacija i informisanost o opasnosti od opioida i opijata za smanjivanje bolova ne bi li se izbegle situacije poput onih u Americi.

Za sada je najviše pogođen sever Evrope, a po studiji koja je objavljena u Scandinavian Journal of Pain's, prepisivanje tableta protiv bolova na bazi oksikodona značajno je poraslo u poslednjih deset godina u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj.

U Americi umre dnevno više od 130 ljudi zbog predoziranja opioidima i preterane upotrebe osikodona koji lekari vrlo često prepisuju da bi ublažili bol srednje i intenizvne jačine.

U Švedskoj se broj osoba kojima se prepisuju ovi lekovi utrostručio od 2006. do 2017. U Norveškoj jedna od osam žena kao i jedan od jedanaest muškaraca dobili su recept za upotrebu opioida 2017. godine.

Autorka ove studije Ašli Elizabet Muler iz norveškog Instituta za javno zdravlje smatra da bi ova vrsta lekova trebalo da se prepisuje samo kod onkoloških pacijenata a ne za neke druge hronične bolove.

Statistika američke epidemije

Američko stanovništvo koristi preveliki broj opioida koji svake godine u proseku ubije po 50.000 ljudi zbog predoziranja. Od 1999. do 2018. godine zabeležen je smanjen broj  smrtnih slučajeva zbog predoziranja drogom za 4,1 posto, zatim svih ostalih opijata za 2,0 posto kao i onih opioida koji moraju da budu izdavani na lekarski recept za 13,5 i heroina za 4,1 odsto.

Istovremeno je došlo do povećanja smrtnosti zbog prekomernog korišćenja sintetičkih opioida za 10 odsto. U toj zemlji je u 2017. godini predoziranje bilo glavni razlog "nenamerne smrti", dok je u 2018. dovelo do 67.367 smrtnih slučajeva.

Najviše su pogođeni Zapadna Virdžinija, Delaver, Merilend, Pensilvanija, Ohajo i Nju Hempšir.

Najveći broj smrtnih slučajeva je uzrokovan opiodnim analgeticima. Kada govorimo o opioidima i opijatima, u njih je potrebno svrstati i one kategorije koje sadrže prirodne opijate kao što su morfijum i kodein, polusintetičke poput oksikodona, idrokodona, idromorfona, osimorfona, te metadona koji je sintetički opioid, baš poput heroina i drugih sintetičkih opioida kao što su tramadol i fentalin.

Podaci iz poslednje dve godine u SAD

Između aprila 2020. i 2021, Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku registrovao je novi bum zavisnika – za samo godinu dana u Americi je preminulo 100.000 ljudi zbog predoziranja.

Taj ogromni broj prevazilazi broj ljudi koji su u toj zemlji izgubili život u saobraćajnoj nesreći ili iz vatrenog oružja.

U filmu "Kriza" može se videti da 70 odsto smrtnih slučajeva pogađa bele muškarce između 22 i 55 godina i da su praktično pogođene sve države: Tenesi, Luizijana, Misisipi, Zapadna Virdžinija, Kentaki doživeli su uvećanje za 50 procenata, Vašington, Oregon, Nevada, Kolorado, Minesota, Aljaska, Nebraska, Virdžinija i Karolina za preko 40 a Vermont za čak 85 posto.

Italijanski časopis Il đorno (Il Giorno) istražuje ovu prekookeansku epidemiju, pitajući se kako je moguće da je FDA mogla da dâ zeleno svetlo za komercijalizaciju ovako opasnih lekova.

I iznad svega, kako to lekari opšte prakse, specijalizovani lekari kao i oni u urgentnim centrima mogu da izdaju recepte za te lekove znajući da izazivaju zavisnost.

Il đorno podvlači važnost lobinga koji stoji iza odobravanja lekova. Kada lek bude odobren, prelazi se na drugu fazu – trgovci vrše presije na lekarske studije u nastojanju da plasiraju lek koji, kada se jednom nađe na tržištu postaje neophodan u smislu da potražnja za njim može samo da raste.

Što se "oksikontina tiče", početna doza je 10 miligrama sa postepenim otpuštanjem, ali kada postane evidentno da to nije dovoljno da pokrije sve potreben sate, ona se podiže.

Na taj način je, za vrlo kratak period, farmaceutska kuća Purdju došla do toga da na tržište izbaci pilulu od 80 miligrama.

Epidemija na koju je upozorio Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku  je samo poslednja u nizu i samo je pogoršala već lošu sliku prekomernog korišćenja sintetičkih opioida.

Na vrhu liste se nalazi "fentanil" koji je 100 puta jači od morfina, navodi Il đorno, a pored metanfetamina, kokaina i prirodnih opioida, na listi su i mnogobrojne tablete protiv bolova koje se izdaju na recept.

Doktor Endrju Kolodni sa Univerziteta u Brandeisu blizu Bostona, smatra da su mnoge od osoba, koje su preminule u prošloj godini, već bile zavisne o ovim lekovima ili su bile na putu izlečenja pa su opet posrnuli.

On je objasnio za Tajms, da je za većinu tih ljudi, taj put u nepovrat počeo kada su im lekari prepisali recept za lekove protiv bolova. Po njemu je bilo potrebno samo nekoliko nedelja da ti ljudi postanu zavisnici i umru. 

"Adolescentima se u ovoj zemlji regularno prepisuju opioidi od kada počnu da im niču osmice", izjavio je doktor Kolodni.

Komercijalizacija "naloksona" (Naloxone), moćnog leka koji ublažava efekte prekomerne doze opioida i koji, jednim prskanjem u nos, sprečava smrt od predoziranja – nije rešila problem.

Umesto pozitivnog učinka, njegova dostupnost je dovela do toga da je na hiljade ljudi prestalo da se plaši mogućnosti predoziranja, jer su u tom leku videli izlaz i, paradoksalno, smatraju da ne rizikuju smrt jer imaju ovaj lek.

Situacija u Italiji

Gvido Faneli, član Naučnog komiteta Impakt proaktiv izjavio je za medije da su poslednji podaci pokazali da je Italija poslednja zemlja na listi od pet zemalja među kojima su Velika Britanija, Španija, Francuska i Nemačka, po konzumiranju tableta za bolove koji su benigni, kao i da je poslednja zemlja na listi zemalja po ukupnom korišćenju opioida ali je zato na prvom mestu po korišćenju lekova poznatim pod nazivom "fans" (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) koji takođe imaju teške sporedne efekte.

"Oko 17 procenata svetske populacije živi u Americi i Kanadi gde je i najveći procenat uzimanja opioida i derivata morfina – 92 posto. Prosečna potrošnja po stanovniku je 800 miligrama ekvivalenata morfijuma u populaciji SAD i samo 2 miligrama u Italiji.

Kakva je situacija među mladima

Istraživanja su pokazala da je 2017, porastao broj mladih koji koriste tablete za smirenje kao i kombinovane sedative (2,8 miliona) i da je upotreba ovih lekova prerasla upotrebu opioida koji se dobijaju na recept (dva miliona) kod osoba starijih od 12 godina.

Podaci NSDUH pokazali su, na uzorku od preko 100.000 mladih Amerikanaca između 12 i 25 godina, upotrebu četiri kategorije supstanci: opioida, stimulansa, trakvilizatora i sedativa.

Oko 35,1 odsto osoba je izjavilo da je u poslednjih godinu dana dobilo na lekarski recept psihoaktivne lekove a 31 odsto njih je izjavilo da ih je koristilo na nedozvoljen način.

Autori ove studije ukazuju na neadekvatno korišćenje ovih lekova naročito ako se uzimaju zajedno sa drugim psihotropnim lekovima koje može dovesti do oštećenja moždanog razvoja, prouzrokovati mentalne smetnje i izazvati permanentnu zavisnost i druge bolesti.

"Osobe koje su anksiozne ili imaju problema sa raspoloženjem uzimaju ove lekove na svoju ruku ili previše dugo i frekventno, ne onako kako je to prepisao lekar" – napisali su istraživači.

Rajmondo Marija Pavarin, direktor Epidemiološke opservatorije patoloških zavisnosti u Bolonji izjavio je da je 25 procenata mladih između 12 i 17 godina dobilo na recept lekove koji su sadržali psihoaktivne supstance a 21 odsto njih ih je koristilo na pogrešan način ili drugačije nego što je savetovao lekar.

Suđenja farmaceutskim kompanijama

Farmaceutska izraelska kompanija "Teva farmasjutikals" na suđenju u Njujorku okrivljena je da je namerno minimalizovala rizik od lekova protiv bolova koji se nalaze na tržištu kao i da je sakrila potencijalne rizike a da ne usvoji mere kojima bi se sprečila njihova preterana komercijalizacija u državi Njujork.

Amerikanci su godinama prisustvovali uništenju porodica i čitavih zajednica zbog zavisnosti od opioida, te su počeli da traže odgovore od vlasti.

Upravo onako kako se desilo sa "oksicontinom" i farmaceutskom kućom Purdju, pre nekoliko meseci čitav lanac za distribuciju lekova završio je na optuženičkoj klupi.

U Klivlendu je federalna porota odlučila da su tri lanca supermarketa koji su autorizovani za prodaju lekova,, Si-vi-es Helt, Valmart i Valgrins, među odgovornima za krizu opioidima koja je pogodila Ohajo.

Nažalost, 2021. U Kaliforniji i Oklahomi, sudije su odbile optužbe protiv proizvođača opioida jer, po njima, nije bilo moguće pronaći direktnu vezu između proizvodnje lekova i predoziranja.

Mnogi od ovih lanaca su se odlučili da nadoknade štetu ne bi li izbegli proces, kao na primer Valgrins, Rajt Ejds, Si-vi-es i Valmart, uz ček od 26 miliona dolara koji su dali okruzima Njujork, Našau i Sufolk.

Kako je javno mnjenje postajalo sve svesnije problema, tako su i lekari počeli da smanjuju prepisivanje ovih lekova, ali je istovremeno počelo da se razvija nelegalno tržište, naročito "fentanila" koji je u međuvremenu zabranjen i koji nelegalno ulazi u SAD preko Meksika.

Nivo zavisnosti od lekova je takav da osobe, ukoliko im lek ne prepiše doktor, počinju da se obraćaju dilerima.

Farmaceutska kompanija Purdju je još devedesetih godina počela sa prodajom "oksicontina" sa vrlo intenzivnom i agresivnom marketinškom kampanjom ne bi li ubedili lekare da ga prepisuju svojim pacijentima, tvrdeći da može da bude korišćen i za hronične bolove bez ikakvih rizika od razvijanja zavisnosti.

U Americi je zato veliki broj lekara počeo da prepisuje "oksikodin" a veliki broj pacijenata počeo je da ga koristi duže, van propisanog vremena, stvarajući na taj način zavisnost. Od predoziranja tim lekom umrlo je na hiljade ljudi u poslednjih dvadeset godina.

Međutim, nije Purdju nije jedina farmaceutska kuća koja je doprinela širenju ove epidemije u Americi. Teva farmasjutikals kao i ostale farmaceutske kuće koje proizvode ove lekove, imaju takođe nebrojeni broj optužbi zbog predoziranju opioidima u Americi.

Po mišljenju sudija, kriva je i vlada države Njujork jer je doprinela krizi, a obzirom na to da nije strože regulisala upotrebu i cirkulisanje ovih supstanci.

Pre početka ovog procesa, farmaceutska kuća Džonson i Džonson izjavila je da će platiti 230.000.000 dolara državi Njujork ne bi li na taj način rešila sve legalne sporove vezane za krizu opioidima. 

Nekoliko nedelja kasnije tri najvažnija distributera opioida: Kardinal Helt, Mek Kešon Korpi i Amerisurs Bergen, dogovorili su se sa državom Njukork o kompenzaciji u vrednosti od više od milijardu dolara.

Godinu dana pre toga, Purdju, koja je bankrotirala 2019, priznala je krivicu za optužbe u sporazumu sa Ministarstvom pravde SAD, koji je uključivao kaznu od 8,225 milijardi dolara i utvrdio da nijedan menadžer ili akcionar kompanije ne treba da ide u zatvor.

Sud je 17. decembra proglasio sporazum nezakonitim, ali se očekuje da će Purdju uložiti žalbu.

Optužba je i da su sproveli kampanju dezinformisanja lekara koji su manje svesni rizika od lekova.

Ovakvih pravnih postupaka protiv različitih farmaceutskih kompanija, koje su promovisale države, okruzi i opštine, nakupilo se tokom godina u SAD preko dve hiljade.

Gvido Manajoni, direktor bolnice za medicinsku toksikologiju i Centra za kontrolu trovanja pri Univerzitetskoj bolnici Kaređi u Firenci, član Italijanskog toksikološkog Udruženja Sitox, izjavio je: "Ako u maloj državi kao što je Oklahoma koja ima četiri miliona stanovnika, postoje milioni recepata za opioide, nešto nije u redu. Zbog toga je važno stalno pratiti upotrebu lekova. Mi u Italiji to radimo sa Nacionalnom agencijom za lekove (AIFA), koja nam pokazuje kako se menjaju zakoni o izdavanju recepata za lekove. Iako je potrošnja opioida porasla, u Italiji smo još uvek daleko od upotrebe kakva je u SAD ili drugim evropskim zemljama."