"Susret Bajdena i Putina nije bio istorijski, ali je dobra osnova za dalje razgovore"
Razgovori Džozefa Bajdena i Vladimira Putina održani u Ženevi nisu istorijski, ali su dobra osnova za ponovno uspostavljanje kanala komunikacije između administracije novog predsednika SAD i ruske strane, rečeno je u emisiji "Oko" posvećene samitu Bajden–Putin.
Najvažniji domet razgovora u Ženevi je da su se oni uopšte desili i da je uspostavljen kanal komunikacije između nove američke adminsitracije i Rusije, rekao je docent na FPN-u Milan Krstić.
Dopisnik Večernjih novosti iz Moskve Branko Vlahović kaže da u Rusiji dosta eksperata nije videlo uopšte svrhu održavanja ovog samita i kaže da ne može biti reči o bilo kakvim istorijskim razgovorima, jer nema konkretnih sporazuma.
"Možda je i jedna i druga stranka išla svesno na to da nema velikih očekivanja, ali i da je dobro da do susreta dođe", rekao je dopisnik RTS-a iz Vašingtona Nanad Zafirović.
Na sastanku dva predsednika bilo je puno tema, ali je pitanje šta će konkretno ostati iza toga i da li će biti nekih konkretnih zaključaka, rekli su sagovornici u emisiji "Oko".
"Ton koji je pratio ovaj sastanak je ipak pozitivniji nego što je bilo očekivano. Bajden je najavljivao čvrstinu i da će jasno reći gde su crvene linije, Putin je govorio o tome kako su Amerikanci 'za sve pare prevarili Gorbačova' i kako nema poverenja u Zapad. Krenulo se sa nepoverenjem, ali je ono kroz razgovore splasnulo", rekao je Milan Krstić.
Nenad Zafirović je rekao da je uoči sastanka u Ženevi Bajden bio na evropskoj turneji tokom koje je i sa evropskim liderima razgovarao o agendi samita.
"Na taj način Bajden želi da pokaže da su SAD i dalje lider 'slobodnog sveta'", rekao je dopisnik RTS-a iz Vašingtona.
Vlahović smatra da je važno da prođe određeni period da se sve smiri i da se izađe sa konkretnim idejama i zbog toga bi razgovor o novom ugovoru o naoružanju mogao da bude polazna tačka za neki budući konkretan dogovor.
"Mi više nemamo bipolarni svet, svet se promenio. Sada imamo još jednog velikog igrača, a to je Kina", ističe Zafirović.
Glavni oponent SAD danas predstavlja Peking, a ne Moskva, ali zato što Peking drži najveći broj američkih državnih obveznica Vašington ne može da ide tako oštro prema Kini kao prema Rusiji, smatraju sagovornici emisije "Oko".
Zapadni Balkan, kao što je i očekivano, nije bio u agendi današnjih razgovora u Ženevi za razliku od razgovora Bajdena sa evropskim liderima.
Коментари