"Parlament" – dokaz da EU može biti i smešna

Politika nije nova tema za humoriste i satiričare, ali ovo je prvi put da su evropske institucije pozornica jedne humorističke serije.

O evropskim institucijama se mnogo govorilo i govori, ali bez obzira da li ste protivnik ili vatreni zagovornik ideje o EU, jedna od verovatno poslednjih stvari koju biste rekli je da EU može da bude – zabavna.

Međutim, autori francusko-nemačko-belgijske serije "Parlament" mislili su drugačije i ovog proleća se pojavila serija od 10 polusatnih epizoda koja je već sa uspehom prikazana na televiziji Francuske u udarnom terminu, a u septembru će biti emitovana u Belgiji i Nemačkoj.

Pravo pitanje možda nije otkud humoristička serija o EU, već kako to da se toga neko nije ranije setio?

Različite nacionalnosti koje rade pod istim krovom, kulturne razlike, sukobi mentaliteta, problemi u sporazumevanju, kompleksnost evropske organizacije i zabune koje iz toga nastaju – sve su to zapravo potencijalno odlični sastojci za jednu komediju.

U seriji je glavni lik mladić Sami koji ne zna ništa o EU, ali dan posle referenduma o Bregzitu postaje pomoćnik jednog evropskog poslanika. Prvi zadatak za Samija na novom radnom mestu je da za šest meseci pripremi amandmane na zakon o ribolovu na ajkule.

Ispostaviće se da je to mnogo komlikovaniji zadatak nego sto je Sami zamišljao, a kolege koje upoznaje u parlamentu ne deluju naročito spremne da pomognu. Sami ne zna ništa o evropskim institucijama, ali problem je što ni poslanik za koga radi, francuski poslanik iz neimenovane partije centra, ne zna mnogo više.

"Sve je ovde jako komplikovano, ali ne smemo nikoga da pitamo za savet", kaže poslanik Samiju. "Već tri godine sedim ovde. Ne mogu sada da počnem da se raspitujem kako stvari funkcionišu", odgovara poslanik.

Autor serije Noe Debre odrastao je u Strazburu u stanu sa pogledom na zgradu Evropskog parlamenta. Kada je kasnije tokom života shvatio koliko ljudi malo znaju o parlamentu, pomislio je da u tome leži prilika da se ispriča nova priča.

"Brzo sam shvatio da priča o Evropskom parlamentu mora da bude komedija, zbog kompleksnosti ove institucije i konfuzije koju to stvara. Nije bilo lako dobiti odobrenje za ovu seriju. Najveći problem evropskih institucija je što ih ljudi ne znaju i ne razumeju njihov rad", kaže Debre.

"U galeriji likova koje sreće Sami su cinična Britanka Rouz, koja radi za britanskog konervativca, bivšeg umerenog evrofila koji je postao radikalni zagovornik Bregzita. Tu je i francuski poslanik Mišel koji se uporno krije od svakog posla i odgovornosti u parlamentu. Ingeborg je stroga Nemica, funkcionerka koju 'sanjaju veštice kada imaju noćne more', objasnili su Samiju", dodaje Debre.

"Humor je najbolji način da se objasne neke stvari. Verovatno i jedini način kad su u pitanju ovakve teme koje na prvi pogled ne deluju privlačno", kaže Vilijam Nadilam, jedan od glumaca u seriji.

Noe Debre, autor "Parlamenta", kaže da serija prilično verno odražava funkcionisanje Evropskog parlamenta, iako u konačnom prozivodu neizbežno ima mnogo preterivanja i simplifikacija.

Ljudi iz institucija su brzo shvatili da ovakva serija može biti dobra za njih, ali su i strahovali da će ih komedija možda izvrgnuti ruglu. S druge strane, znali smo da ne možemo da damo institucionalnu perspektivu, jer to niko ne bi hteo da gleda, objašnjava Debre.

Uprkos svim intrigama i peripetijama u neobičnom svetu Evropskog parlamenta, glavni lik Sami je kroz deset epizoda serije odlučan da završi amandaman na zakon o ajkulama.

"Mnoge serije pokazuju likove koji ulaze u institucije i onda se postepeno kvare i gube ideale. Ovde je obrnuto – pratimo osobu koja ne veruje ni u šta posebno, ali pošto je prinuđena da se zainteresuje, postepeno razvija određenu svest o evropskoj politici", kaže Noe Debre.

Politička komedija nije novi žanr, ali serija "Parlament" je verovatno prvi ovakav pokušaj da se "mehur" evropskih institucija uključi u svet popularne kulture.

Neki kritičari zameraju da se serija suviše poigrava nacionalnim stereotipima (disciplinovani Nemci, Italijani koji se žale na kvalitet kafe itd) i da pojačava stereotipe o evropskoj birokratiji.

Autori serije odgovaraju da ona, uprkos podsmehu, u celinu daje pozitivnu sliku o radu EU institucija i da, posle svega što je EU bila poslednjih godina, nije loše da za promenu bude jednom i – smešna.