Niš: Kako je Ćele kula probudila želju za slobodom i divljenjem prema poginulim herojima

Jedna od najvažnih bitaka tokom Prvog srpskog ustanka odigrala se nadomak Niša, na brdu Čegar. Od lobanja poginulih srpskih junaka izgrađen je jedan od najpoznatijih spomenika iz tog vremena - Ćele kula.

Ćele kula izgrađena posle Čegarske bitke od lobanja 952 srpska ratnika, napravljena da izazove strah kod građanstva, zapravo je uradila suprotno. Probudila je želju za slobodom i divljenje prema poginulim herojima.

“Kult herojstva Stevana Sinđelića i poginulih junaka na Čegru je postao ono što su u antičkoj Grčkoj bili junaci sa Termopolja”, kaže Marina Vlaisavljević, v.d. direktor Narodnog muzeja u Nišu.

O Čegarskoj bici govori se kao o najskupljoj turskoj pobedi sa 6000 žrtava i srpskom porazu koji je zbog herojskog pucnja u barutanu, ušao u legendu.

Bojana Milenković, viši kustos muzeja navodi: “Huršid paša, turski zapovednik grada Niša ljut zbog ovakvog čina, naredio je da se srpskim vojnicima odseku glave, sa glava je odrana koža i one su napunjene pamukom i kao trofej vojnički su poslate sultanu u Carigrad, a od lobanja je naredio da se napravi kula”.

Ćele kula je najposećeniji muzej u Nišu i jedan od najposećenijih u Srbiji. Ovde svake godine dođe više od 100.000 turista iz svih delova sveta.

Ćele kula privlači turiste, ali i naučnike. Naučni tim projekta „Novo lice Ćele kule" posle dve godine rada predstavio je prva četiri digitalno rekonstruisana lika junaka iz Čegarske bitke.

“Ono što smo mogli da vidimo je da su muškarci nosili kraću kosu, nisu imali brade već uglavnom brkove. Izuzetak su sveštenici i popovi, ali većina svetovnog stanovništva je imala kraću kosu i brkove”, ističe dr Nataša Šarkić, antropolog.

Sa sigurnošću se zna da je reč o lobanjama muškaraca starosti od 11 do 50 godina. Od 58 lobanja u Ćele kuli, rekonstrukcija lica biće moguća za oko 40, jer se ostale nalaze u veoma lošem stanju. Javnosti će na kraju biti predstavljen i lik Stevana Sinđelića.

“Ključno je pitanje da li to jeste on ili nije i to bez DNK analize ne možemo da utvrdimo. Ono što možemo je stepen poklapanja lica, koje ćemo mi dobiti sa portretima koje imamo. To je jedan od glavnih ciljeva ovog projekta”, naglašava dr Nataša Šarkić, antropolog.

Francuski akademik Lamartin pre skoro dva veka napisao je u Ćele kuli: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine".