Kako česte promene temperatura utičnu na useve?

Aktuelne vremenske promene tokom leta uticaće na strukturu prolećne setve. Poljoprivrednici još uvek procenjuju faktore rizika, a prema najavama ono čega se prvo planiraju odreći su soja i kukuruz, koje žele zameniti kulturama otpornijim na sušu.

Poljoprivrednik iz Kisača Jan Petrik razmišlja o promeni setvene strukture. Zemlja u Bačkoj je pogodna za soju, ali iskustva sa sušom navode da se razmišlja drugačije.

"Soja ima plitak koren, ona ne može da izdrži tu sušu. Idemo takve kulture koje mogu uhvatiti sušu semenski sirak, sirak za zrno on ide za stočnu ishranu, ima i silažni sirak. Znači ima alternativa za kukuruz. Kad kukuruz ne može da uspe moramo da sejemo, da ne reskiramo", navodi Jan Petrik, poljoprivrednik iz Kisača.

Zbog potreba za stočnu hranu, kvaliteta proteina i izvoznog potencijala neophodno je da se kukuruz nađe na njivama. Ne idu mu u prilog lanjski podbačaj prinosa i još uvek nedovoljno zimske vlage.

Martin Jelić, predstavnik kompanije za distribuciju semena smatra da ne treba da izbace kukuruz. Dodaje da je on naša glavna žitarica. “Naravno zbog povećanih useva ozimih kao što su pšenica i ječam smanjene su površine za jare useve. Tako da kukuruz će u nekom obimu biti manje posejan. Ljudi se opredeljuju za kulture koje bolje podnose sušu, kao što su suncokret i proteinski sirak. Po nekoj evidenciji da bi definitivno trebalo nekih dvesta - trista milimetara padavina za setvu kukuruza, jer imamo problem od predhodne godine. Ulazimo sa nedostatkom i deficitom u samom startu", ističe Martin Jelić.

U predstojećoj sezoni će biti novina za ratare. Obavezna je obuka za korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Ima dosta promena kod preparata, pojedini pomažu i u borbi sa sušom, pa treba konsultovati struku i pažljivo čitati uputstvo za upotrebu.

"U tim proizvodima je već ugrađena tehnologija koja će da omogući brže, bolje delovanje preparata. Znači sama formulacija je bolja. Imamo tu neke nove formulacije koje će omogućiti homogeniji raspored, distribuciju po jedinici površine, po hektaru i sigurno će lakše, bolje i bezbednije koristiti sredstva za zaštitu bilja", naglašava Goran Puhar, predstavnik kompanije za zaštitu bilja.

Jesenas su pšenica, ječam, uljana repica i druge ozime kulture zauzele 842.347 hektara, što je 5,5 odsto više nego 2024. To je i pre početka setve za oko 45.000 hektara manje mogućnosti da se na njivama nađe kukuruz.