Specijalna nagrada Galeriji Matice srpske iz Novog Sada

Galerija Matice srpske našla se u konkurenciji 5 najboljih muzeja, a muzejski stručnjaci Evrope, prepoznali su izvrsnost i inovativnost u prezentaciji nacionalne umetničke zbirke.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije matice srpske, kaže: "Mi smo se opredelili za modelarnu stalnu postavku, koja podrazumeva stalne promene i mogućnost da publika bira sama koliko će se zadržati u muzeju, šta će gledati i na koji način. I to se ekpertima evropske akademije jako dopalo kao jedan model koji nisu videli na drugim mestima, i zbog toga su nas upravo nagradili tom specijalnom, mi bi rekli za priču, za pričanje priče."

Poslednjih godina su izložbe Migracije, dela Save Šumanovića, Uroša Predića, a zatim kreativne postavke koje prave paralelu između domaćih i svetskih velikana - Gustava Klimta i Paje Jovanovića, odnosno Alfonsa Muhe i Predraga Đakovića, uvek uspevale da probude veliko interesovanje kod publike, neretko stvarajući redove ispred Galerije.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije matice srpske, dodaje: "Mi se trudimo da tim nekim iskoracima, kao što je bila recimo izložba Novosađani biraju, gde smo Novosađane pitali koje su to slike koje oni biraju da vide u muzeju, mi se stalno trudimo da budemo inkluzivan muzej, otvoren muzej, koji sluša svoju publiku, ali koji publiku svojim programima podstiče na razmišljanje."

U toku je i velika izložba posvećena opusu Lazara Vozarevića, slikara koji je stvarao pod uticajem Sazanovog realizma i Pikasove plave faze. Najveći broj dela pozajmljen je iz istoimene galerije u Sremskoj Mitrovici, povodom stogodišnjice od njegovog rođenja.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije matice srpske, objašnjava: "I ovde smo pokušali da ukažemo kroz paralelu sa Pikasom zapravo tu interakciju, ne slepo praćenje uzora, već naprotiv, to jedno izjednačavanje sa uzorima, odnosno koliko god je bio inspirisan Pikasom, Vozarević je otišao i nekoliko koraka dalje, i da je to bila jedna stanica u traženju njegovog ličnog izraza ili sopstvenog stila."

Galerija je prepoznata i kao jedina umetnička institucija koja je uspela da ugosti jedno Klimtovo delo u Srbiji, ali čija je nacionalna kolekcija poslednjih godina bila organizovana tako da umetnost približi najmlađima, a najbolji je primer i pristupačnosti dela osobama sa invaliditetom.