Vatrogasci maratonci

Beogradski maraton, koji će ove godine biti održan 6. aprila, okupiće veliki broj ljubitelja ove atletičarske discipline. Među učesnicima ove najmasovnije trke u regionu, biće i vatrogasci spasioci, koji će trčati polumaraton ili celu trasu dugu 42 kilometra.

Šestorica vatrogasaca spasilaca iz Požege i Arilja, nakon maratona na Fruškoj Gori, spremaju se za novi izazov - Beogradski maraton.

Milovan Jovanić, komandir VSJ Požega, kaže: "Procene su da će Beogradski maraton imati 15.000 učesnika. Od tih petnaest hiljada učesnika, smatram da će sigurno biti nekih 300, 400 baš iz Sektora za vanredne situacije vatrogasaca. Dosta tih kolega srećemo svuda po drugim maratonima, na kojima se viđamo po Srbiji. I, generalno, testiramo sebe, svoje krajnje granice, po pitanju fizičke aktivnosti. I sve to nam na kraju znači u intervencijama, da budemo što bolji i efikasniji i samim tim da u spašavanju ljudskih života bolje reagujemo."

Uprkos čestim intervencijama i dežurstvima, prilagođavaju i porodične obaveze kako bi redovno učestvovali u trkama. U tome, kažu, imaju veliku podršku porodice, kolega i starešina.

Milovan dodaje: "Kroz to, nije samo u prvom planu to trčanje, nego tu je i neko druženje. Gradimo neki zajednički kolektivni duh, sutradan da jedni na druge možemo da računamo i na intervenciji i da jednostavno tu gradimo dosta bolje veze, koje kasnije možemo da iskoristimo i u poslu."

I u zemlji, ali i van granica Srbije, vatrogasci spasioci dokazali su nepokolebljivost u spasilačkim misijama. Da bi odgovorili brojnim izazovima, najvažnija je obučenost, ali pre svega fizička spremnost.

Milovan Jovanić komandir VSJ Požega, objašnjava: "Posao vatrogasaca je jedan fizički zahtevan posao. Pored nekih karakteristika, koje su dosta bitne, da vatrogasac bude hrabar, da ima dobre karakteristike, da je human, svakako je dosta bitna i fizička spremnost. Što i kroz te maratone, da kažem, dosta i promovišemo i da ljudi generalno vode brigu o sebi i zdravlju, da budu što spremniji."

Postižu i zapažene rezultate, ali im oni nisu u prvom planu. Kažu da im trke, pre svega, omogućavaju da još bolje upoznaju zemlju. Uživaju u njenim prirodnim lepotama, a to im je dodatni motiv da je čuvaju ili još efikasnije savladaju požare, posebno na najtežim brdsko planinskim terenima.