Gde završava višak hrane sa ekonomije jednog staračkog doma u Knjaževcu

U Knjaževcu je u dve ustanove za smeštaj starih, državnoj i privatnoj zbrinuto nešto više od 300 osoba. Licencirani privatni dom starih “Vila Katarina” radi već petnaest godina, ima 180 stanara u objektima u Knjaževcu i Boru, a poseban je zbog toga što od 2020. najveći deo hrane za korisnike i osoblje koje o njima brine proizvodi na sopstvenoj ekonomiji, dok viškove plasira na tržištu.

Pogoni za preradu voća, povrća i mesa, plastenici, objekti za uzgoj svinja i sedam hektara voćnjaka okružuju zgradu i dvorište doma starih i sa njima čine jedinstveni kompleks. U plastenicima su za berbu dospeli zelena salata, luk i spanać, dok se u preradi pripremaju sok od jabuka i džem od mešanog voća.

„Sa naših voćnjaka voće koje dođe u našu proizvodnju bude čisto voće, bez tretiranja, kao što je i povrće iz plastenika i sve što radimo za korisnike doma su proizvodi u kojima nema dodatih konzervanasa, odnosno veštačkih boja i aroma“, navodi tehnolog Ivana Videnović.

Proizvedenu hranu svakodnevno konzumira 260 ljudi, 180 stanara doma u Knjaževcu i Boru, šezdesetoro radnika ustanove, kao i dvadeset zaposlenih u pogonima za proizvodnju. Stanari doma i sami učestvuju u nekim poslovima, kao što su čišćenje povrća i voća za dalju preradu.

Anketirani korisnici rekli su nam da čiste šljive, kruške, jabuke, breskve… Nije im, kažu, teško, vole to da rade.

„Ne bih sedeo ni dva minuta, hoću da radim, ali nema stalno posla“, dodaje korisnik doma.

Dom u Knjaževcu sa ogrankom u Boru ima validnu licencu i usluge pruža u skladu sa svim pravilima i standardima propisanim zakonom.

„Imamo stalno zaposlene fizioterapeute, medicinske sestre negovatelje, tu nam je i doktorka koja ih obilazi. Nega se na svakodnevnom nivou sprovodi, obilaze se, daje se potrebna terapija i nega koja je propisana od strane njihovog lekara“, ističe Stojana Gligorić Miladinović, socijalni radnik.

Milovan Đurić, direktor doma starih pokazuje: „Ovde je smeštena centrala sistema za dojavu požara. U ovoj prostoriji se uvek nalazi neka od sestara, negovateljica, tako da može odmah da primeti kad nešto nije u redu, a uključuje se i zvučni signal koji se čuje po celom domu“.

Milovan Đurić, direktor doma, preduzetnik je više od 30 godina. Uslugu socijalne zaštite i proizvodnju hrane povezao je sa idejom o samoodrživosti i sniženju troškova u radu doma.

„Kad smo se suočili sa tim da treba ili da podignemo cene smeštaja i da ostanemo bez korisnika, jer ovde ljudi nemaju dovoljno sredstava da plaćaju dom po ceni kao u Beogradu i velikim gradovima, onda smo došli na tu ideju i to je način da se u provinciji opstane, da imamo niske cene smeštaja, da to ljudima bude prihvatljivo, a da mi ipak od svega toga možemo da preživimo“, objašnjava Milovan Đurić, direktor doma starih.

Najstariji stanar doma ima 101. godinu, a najmlađi 64, a čak devetnaestoro ih je tu duže od sedam godina. Za njih je ustanova priredila svečanost i obradovala ih prigodnim poklonima za provedenih sedam, osam, devet, deset i jedanaest godina u domu.