Proizvodnja kupusnjača

Uz kupus, karfiol i brokoli, sada je i kineski kupus našao svoje mesto na njivama porodice Ajduk iz Despotova. Ubira se u kasnu jesen, pre prvih mrazeva, a daje prinose po hektaru slično kao i kupus.

Agronom Ljubomir Banović kaže da je veoma teška njegova proizvodnja, da loše podnosi visoke temperature i troši puno vode.

Na letnjim temperaturama, koje prelaze četrdeseti podeljak, proizvodnja kineskog kupusa gotovo je nemoguće, dok je u ovom periodu godine to mnogo lakše.

Prijaju mu temperature od pet do petnaest stepeni, pojašnjava on.

Kupusnjače su ove jeseni skuplje nego lane. Karfiol je počeo sezonu sa veleprodajnom cenom od 250, a sada košta od 100 do 150 dinara za kilogram.

Kupus je ove jeseni bio tri puta skuplji nego prošle godine. Na cenu su uticali manji uvoz, veća tražnja, ali i povećani troškovi proizvodnje, prvenstevno navodnjavanja.

Proizvođač povrća, Miloš Ajduk, kaže: "Borimo se za prinos, borimo se za kilograme po hektaru, kad to imamo iako je manja cena opet se tu neka matematika nađe"

Dodaje da je ove godine bilo zalivanja na svaka tri četiri dana, da su počeli sa manjim normama, dvadesetak, a završili sa četrdeset litara po kvadratnom metru.

Povrće koje se proizvede na srpskim njivama u drugoj poliovini godine, nađe kupce na domaćem tržištu. Manjak se javi kod ranog povrća. Za prvih osam meseci ove godine, uvezeno je oko 145.000 tona povrća.

Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže: "Proizvedemo preko milion i sto hiljada tona jedanaest povrtasrkih vrsta svežeg povrća, koje vodi zvanična statistika i još ono što ne vodi nekih petnaestak vrsta je negde na njivi i u bašti na nivou od 400.000 tona."

Povrtarska proizvodnja u Srbiji, u okviru biljne proizvodnje, učestvuje sa 3,5 odsto. Godišnje se zaseje 130.000 hektara na otvorenom.

U stalnim i povremenim plastenicima je 5.400 hektara što je nedovoljno za konkurentnost u fazi ranog povrća.