Kako živi kanadska porodica u Sremu

Engleski i srpski, ukrštaju su u domu Galuco. Sa Sremcima i komšijama, najbolje se sporazumeva dvadesetvogodišnji Džulijan, koji je naš jezik dobro govori. Trudi se da ga nauči i njegova porodica.

“Ovde moram da pričam srpski, kad smo došli, malo je teško bilo, znali smo osnovne stvari u prodavnici, restoranu, i to. Ali, da razgovaram kao sad, nisam mogao uopšte. Od komšije Marka sam naučio najviše, jer on voli da priča. Ako ja nisam nešto razumeo, on samo kaže nešto drugo. I sad mogu da pričam mnogo laganije zbog toga”, navodi Džulijan Galuco iz Jarka.

Grad u Kanadi sa 200.000 stanovnika, zamenili su Jarkom u Sremu u kojem živi oko 2.000 meštana. U naručju mladog bračnog para, dvogodišnji Emilijo i osam meseci star Jovan.

“Svi vole da ti pomognu, da ti pričaju. Da zna kako si ti, šta imaš. Ja najviše ljude volim u Srbiji”, ističe Džulijan. Na pitanje - kako mu se dopada srpska hrana, odgovara: „Kad sam došao imao sam 60 kilograma, sad imam sto deset, eto, sve jasno”.

“Volim sve, hranu, ljude. Jezik je težak, ali ga učim polako”, kaže Džesika Galuco.

Đulijan je veb dizajner i radi četiri dana u sedmici. Uz pomoć komšija, u dvorištu je od objekta za čuvanje kukuruza, napravio kancelariju.

“Ja sam radio u sobi gde sad moj sin spava, i trebala mi je kancelarija. Ja sam hteo da izradim nešto novo, i onda ja vidim kotobanju, i kažem, ajde komšo dođi ti kod mene da vidiš jel može ovo da bude kancelarija, kaže, pa može, može”, priča Džulijan Galuco.

Voli da se druži i upoznaje ljude, i da kupuje na pijaci i vašaru.

Kaže da je na vašaru u Rumi bio bar pet puta. „Odlično je, uvek ima nešto zanimljivo”, dodaje.

Ljude i život u Srbiji, Džulijan promoviše na društvenim mrežama. U Sremu ih posećuju Džesikini roditelji, a oni u Kanadu sada odlaze samo kao gosti.