Министарство: Запослени нису аутоматски изгубили право на надокнаду трошкова

У објављеном мишљењу ресорног министарства, наведено је да Закон о раду прописује да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз запослених којим ће им омогућити долазак и одлазак са рада.

"Не улазећи у начин на који ће запослени долазити и одлазити са рада, закон је дефинисао висину трошкова превоза коју послодавац мора да му надокнади и која је одређена према висини цене карте у јавном саобраћају. Наиме, закон полази од претпоставке да трошак за долазак и одлазак са рада увек постоји (осим када послодавац организује сопствени превоз), да због тога запослени треба да има право на накнаду овог трошка", написано је на сајту министарства.

Истиче се да би законско мерило за одређивање висине накнаде на коју запослени има право, у случају бесплатног јавног превоза негирало само право, иако се, како се додаје, приликом утврђивања ове норме пошло од претпоставке да трошак увек постоји, осим у ситуацији када послодавац обезбеђује сопствени превоз.

"Дакле, запослени нису по аутоматизму изгубили право на накнаду трошкова превоза, већ је потребно решити питање начина и висине исплате ове накнаде. Имајући у виду све наведено, мишљења смо да општим актом и уговором о раду може да се уреди мерило за накнаду трошкова доласка и одласка са рада руководећи се висином последње исплаћене накнаде по овом основу, пре новонастале ситуације везано за бесплатан превоз у Граду Београду", наводи се у објављеном мишљењу. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додаје и да је свакако у даљој разради за остварење овог права било неопходно да се општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду даље уређује ова материја.

"Пракса је показала да се наведеним актима покрива и бројност ситуација које настају у одређеним случајевима које се не могу изричито подвести под прописану норму о висини овог трошка, на пример када се рад одвија на местима на којима није организован јавни превоз, или када послодавац пристаје да накнади трошкове и у већој висини од прописане, односно у одређеним случајевима послодавац договара кроз колективни уговор или уговор о раду или одређује у правилнику о раду да висину овог трошка одреди на друкчији начин као на пример  према цени горива за одређену километражу или слично", пише у објављеном мишљењу.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на крају наглашава и да Закон о државној управи прописује да мишљења органа државне управе, ипак, нису обавезујућа.