Kako se mitareno perje pretvara u nakit

Ljiljana je apsolvent književnosti. Još kao devojčica počinje da pravi nakit. Mama Ružica je šnajderka pa su od ostataka i krpica u dečjoj igri nastajali različiti modni detalji. Prvu ozbiljnu ogrlicu napravila je u srednjoj školi od dedinog starog džepnog sata. Hobi je postao posao kada je pre šest godina na internetu videla minđuše od perja. Napravila je sebi iste i na insistiranje prijatelja počela time ozbiljno da se bavi.

"Nekako ta ljubav prema pernatim životinjama od toga da sam imala pile kao kućnog ljubimca, došli smo do toga da pravim nakit od perja i pritom želim da naglasim da ni jedna životinja nije stradala zarad umetnosti koja postoji u meni i jeste akcenat na tome na minđušama, minđuše su, kao što smo videli, velike i šarene", kaže Ljiljana Mitrović.

Ne postoje dva ista pera. Svako ima svoju priču, svoj put, boju, svoju šaru i od toga nastaju, ne samo minđuše, već i šnale za kosu, ogrlice, narukvice. Sakuplja i nabavlja isključivo mitareno perje, jer je od malih nogu fascinirana pticama. Školske raspuste provodila je kod babe na selu među živinom.

"Kokošku koja je bila ljubimac, baba nije smela da dira to se negovalo posebno u kući je boravila kod moje mame tako da je to uvek bilo njeno prvo kad ode u selo, prvo mora da pronađe njenu čupku i tako krene druženje", priča mama Ružica Mitrović.

U stvaranje nakita ova kreativna devojka uključila je još jednu svoju ljubav, a to je književnost.

"Svoju ljubav prema književnosti utkala sam i u ovaj posao, pa su tu i bukmarkeri koje pravim sa percima i poludragim kamenjem", kaže Ljiljana Mitrović.

Za njen nakit zainteresovane su mnoge žene, posebno iz regiona. Na pitanje da li planira da proširi posao, kaže da trenutno nema ništa u planu, pušta da sve ide spontano, ali ako joj zaigra srce na neku ideju, sigurno će je pretvoriti u nakit.