Šabac: Savska idila braće Milosavljević

Iz njihovog odžaka se uvek puši, čamci očišćeni, a obala raskrčena. Posla tek da se razgibaš, a sve drugo je zadovoljstvo. Više od trideset godina, za braću Milosavljeviće dvoumljenja nema, uz reku su uvek.

„Sava je za mene život, ovde je mir tišina, lepo je, društvo dolazi, ovo je raj, Sava je lepa i zimi ne samo leti, ljudi misle da se Sava samo leti koristi, međutim zima je predivna, ovaj mir i tišina ne može da se plati“, navodi Dragan Milosavljević iz Šapca.

Sve što treba je smederevac, drva i sveća, ostalo je dobra volja i vezanost za reku, lek za dušu na samo par kilometara od gradske vreve. Za nekadašnje uspešne karatiste, uz ribolov, lov i čivijaške dosetke Sava je i saradnik i domaćin.

„Sve što smo izvadili iz vode ovde smo pravili žardinjere, imamo drvo za grejanje sve“, ističe Zoran Milosavljević.

Pecali smo soma napolju na Savi pored čamca, kad smo izvukli videli smo da je drvo, kad smo izvukli iz vode, lakirali smo ga i okačili i to nam je zaštitni znak na Savi.

Uz obalu su bili i kada se između kućica u vreme poplava prolazilo čamcem, pamte i ledene staze preko reke. Na proleće će ponovo popuniti na stotine saksija sa cvećem, popraviti oštećeno. Dragan dan započinje trbušnjacima i jogom, majstori kod njih nemaju posla.

„Jedva smo čekali da padne sneg, struja nam ne treba, uveče upalimo sveće, skuvamo čaj, rernu koristimo malo stavimo krompira i mesa. Zima je ovde predivna, što se toga tiče ništa nam ne fali. Za mene je to opuštanje i uživanje. Cele godine smo ovde, 365 dana, u grad slabo idem, koristim penzionerske dane“, naglašava Dragan Milosavljević.

Zoran dodaje: „Porodica nam dolazi leti i društvo, familija, a zimi smo ovde i mi uživamo na Savi, a ovaj pogled na Savu to nema cenu“.

Minuse ne broje, povremene komšije ugoste i za sreću udicu redovno zabace. Priroda i Sava su kažu i korist i blagodet.