Dečja staza u kanjonu Trešnjice

Pre samo deceniju đačkom stazom do škole išlo je petnaestak učenika. Danas nijedan. Skoro svaka porodica iz sela na obroncima Bobije imala je nekoliko generacija koje su tim putem išle. Panići iz Gornjih Košalja tri.

"Uglavnom smo ustajali rano, negde oko pola šest, šest i onda idemo dalje i kupimo drugare koji su dolazili iz susednih mesta iz Postenja, dole iz Miroša i tako dalje. Znači, mi se svi skupimo oko sedam sati i onda svi zajedno prolazimo kroz kanjon", priča Marija Panić.

Jedini put koji je od Košalja vodio do Trešnjice dugačak je oko 50 kilometara, a kanjonom do škole trebalo im je sedam. Oko dva sata u jednom pravcu, po suncu, kiši i smetovima.

"Išli smo do najbezbednijeg mesta kroz najnebezbednije uslove, ali smo bili složni. Međutim, nažalost deca više ne idu tim putem, to je jedna od bolnih rana ovog sela, taj put je zatvoren prolaze samo planinari, deca više ne idu, idu školskim autobusom", ističe Mirjana Panić.

"Generacije i generacije od pradedova, dedova išle, nikad nije zabeležena neka teža povreda ili nešto. Izgleda sad da je bilo bezbednije ići nekih tu sedam, osam kilometara kroz kanjon gde stanuje poskok, gde stanuje šarka, vukovi, sve, nego današnja deca koja idu pet minuta do škole u gradu", naglašava Novica Panić.

Kada se magla povuče, nestvarni prizor bez daha ostavlja sve. Zato je đačka staza danas turistička atrakcija i nezaobilazno mesto skoro svakog turiste koji poseti Azbukovicu. Gostima se raduju i meštani, jer nadu za povratak mladih u selo vide u razvoju seoskog turizma.

"Ovo je sad jako leti pristupačno, planinari pešače po dvesta ljudi dodje dnevno, ljudi su oduševljeni", dodaje Novica.

Kanjon reke Trešnjice dubok je oko 500 metara, a dugačak više od 20 i deo je specijalnog rezervata prirode.