Praksa pa teorija: Šta je navelo jednog Kruševljanina da upiše fakutet u petoj deceniji

Studentski život mu nije stran. Pre više od 2 decenije apsolvirao je na Beogradskom univerzitetu istoriju. Spletom životnih okolnosti  danas na fakultetu  nije  iza katedre u ulozi profesora već  među kolegama  studentima.

Neša već duže vreme živi u Švedskoj sa porodicom. Radi u jednom od najvećih rasadnika kontejnerskih sadnica, ali je  sve češće  u Srbiji gde je nastavio porodičnu tradiciju kalemarstva  i upisao poljoprivredu.

„Odlučio sam se da upišem taj fakultet voćarstvo i vinogradarstvo. Želim da to neko iskustvo koje imam  praktično koje imam produbim kroz taj neki teorijski deo i zaista postoji predavanje, postoji puno toga  koje ja analiziram, kažem biljka se tako i tako ponašala  zato. Ja smatram da treba  proveriti teorijsko znanje kroz praksu i videti šta može da se nadogradi", kaže Neša Kojić, student popljoprivrede.

„Najveće interesovanje od osnivanja fakulteta je za  smer Voćarstvo i vinogradarstvo. Imamo par studenata koji  su 40 i preko 40 godina, ali kažem to je pozitivno i svakako da oni imaju određena praktična znanja  sada će  da steknu teorijska i da upotpune i unapred  taj svoj proces poljoprivredne proizvodnje“, navodi Dr Ivan  Filipović, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Iskustvo stečeno radeći u u Švedskoj, Neša već nekoliko godina primenjuje u svojim rasadnicima u Srbiji.
„Neka želja postoji da to bude neki dvosmerni put, da neku tehnologiju koja se tamo primenjuje  iskoristim da primenim ovde, a da  istovremeno neke naše sadnice  jer kod nas ne dominiraju te hibridne sorte već one prirodne“, dodaje Neša Kojić.
Istrajnost mu kaže u ovim zrelim godinama ne nedostaje pa će uporedo sa sticanjem zvanja inženjera poljoprivrede širiti kapacitete  kontejnerske proizvodnje u svom kraju.