Kada disciplinovanje dece - prerasta u nasilje?

Tužilaštvo u Pančevu predložilo je sudu da odredi pritvor ženi iz tog grada zbog sumnje da je svoju maloletnu ćerku vređala, vezivala joj ruke i izbacivala na terasu. Tanjug prenosi da se osumnjičena branila ćutanjem. Taj slučaj ponovo je u fokus stavio problem porodičnog nasilja, odnosno fizičkog nasilja nad decom. Istraživanje Višestrukih pokazatelja iz 2020. godine pokazuje da više od 60 odsto roditelja pribegava fizičkoj agresiji u vaspitanju, dok je polovina dece telesnu kaznu osetila između druge i treće godine života.

Roditelji se kao zlostavljači javljaju u 95% slučajeva. Iako je ustaljeno mišljenje da je reč o prihički poremećenim osobama, u 80 do 90 odsto slučajeva radi se o zrelim i odgovornim osobama, rezultat je istraživanja psihološkinje Bojane Tankosić, koja kaže da nema preciznih uvida u rasprostranjenost nasilja prema deci u porodici, zbog specifičnosti porodice kao male intimne zajednice.

“Tipični simptomi posledica traumatizma ogledaju se u pojavi depresije, agresivnosti, anksioznosti, zatim ograničene sposobnosti percipiranja vlastitih i tuđih emocija i ponašanja, sklonost potiskvanju emocija, ograničeno emocionalno iskustvo, zatim može biti i delinkvencija", objašnjava Bojana Tankosić, psiholog.
Adekvatan pristup žrtvi mora biti prioritet, kako bi se izbegla sekundarna viktimizacija, a pomogao proces oporavka.
“Ono što doprinosi, odnosno ono što povećava rizik od retraumatizacije jeste negativna reakcija kako stručnjaka, tako i drugih članova porodice, odnosno nezlostavljajućih članova porodice u vezi sa onim šta se dogodilo, zatim ponavljajuća pitanja od različitih stručnjaka zatim na različitim lokacijama, kao i dužina samog sudskog procesa", nastavlja Bojana Tankosić, psiholog.
Zakonodavna politika je poslednjih godina pooštrena, posebno kada je reč o krivičnim delima gde su žrtve deca. Za teži oblik ovog dela, propisana je zatvorska kazna između 2 i 10 godina, dok je za silovanje dece, zaprećena kazna doživotnog zatvora. Struka posebno ističe važnost zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
“Tu policija ima mogućnost da izrekne hitne mere izvršiocu nasilja, i da udalji nasilnika iz doma ili da mu izrekne hitnu meru zabrane prilaska i sastajanja sa žrtvom nasilja. Ukoliko se radi o detetu, dete se smešta u neku drugu porodicu, hraniteljsku ili sigurnu kuću, ili o njemu nastavlja da brine neki drugi član, koji nije naravno počinio nasilje", navodi dr Gvozden Grgur, advokat.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za Socijalnu politiku, kažu da je glavni oblik zaštite dece nulta tolerancija na nasilje, a obaveza državnih organa, organizacija i ustanova, da svojim delovanjem podižu svest o ovoj važnoj temi. Podatke o broju žrtvama nasilja, prijavljenih i procesuiranih na teritoriji AP Vojvodine, prikuplja i obrađuju Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
U toku 2022. godine prijavljen je 2061 slučaj dece žrtava nasilja. Od tog broja u 264 slučaja, Centar za socijalni rad je pokrenuo mere zaštite prema deci.
U saopšenju dodaju da je neophodno prijaviti svaki vid nasilja nad decom, anonimno ili lično, nakon čega sledi hitna reakcija nadležnih organa.