Opština Vrbas nema servis za podršku deci sa smetnjama u razvoju

Tinka Luburić je samohrana majka jedanaestogodišnjeg Dušana, koji ima Daunov sindrom. Lični pratilac bi joj omogućio da se zaposli.

"Trenutno sa ovog aspekta, nemamo ništa. Škola–kuća, kuća–škola i svedeni smo samo tu. U školi provedeš ta tri, četiri časa. Stalno si u školi. Ti ne možeš ništa drugo i zaista nam je jako teško i zaista nam je jako potrebno to", kaže Tinka Luburić iz Vrbasa.

Majka jedanaestogodišnjeg Lazara, koji boluje od cerebralne paralize, radi u javnom sektoru pa ima pravo na bolovanje. Život cele porodice je podređen detetu.

"Nekako osećate se nemoćno kao roditelj jer moramo da kažemo da naša deca, moje dete, nema druga osim brata od tetke, od ujaka. Ako ga ja negde ne povedem ili moj suprug, njegov život je sveden na tu jednu sobu i na mene i mog supruga", objašnjava Milana Kovačević iz Vrbasa.

Udruženje "Multiart" kroz volonterski rad jedino je koje daje podršku deci i roditeljima. Koliko su usluge ličnih pratilaca i dnevnog boravka neophodne, govori činjenica da se javlja sve više dece između četiri i šest godina.

"Nažalost, mi se ovde sami snalazimo. Nema sluha, iako godinama apelujemo i na jednu i na drugu uslugu. Iz godine u godinu imamo obećanja da će usluga lični pratilac biti realizovana. Tako je bilo i pred ovu školsku godinu i nažalost mi zaista nemamo objašnjenje, niti mogućnosti više da objasnimo nadležnima koliko je ta usluga potrebna", ističe predsednik udruženja "Multiart" Boris Bijelović.

Uputili smo pitanje Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, da li će finansijski podržati Opštinu Vrbas. Kako navode u odgovoru, oni kroz konkurse podržavaju inicijativu razvoja usluga ovog tipa. Uvidom u prispelu dokumentaciju na konkursu, koji je trajao do 17. februara, nisu podneti zahtevi sa teritorije Opštine Vrbas za finansiranje ovih mera.