Kad trinaesto prase postane kućni ljubimac

Rođena kao najmanja i trinaesta u leglu, na ivici smrti, danas, sa pet meseci, od mrvice je postala carica – ljubimac sa posebnim tretmanom u domaćinstvu.

„Na svaka 2-3 sata je ustajala i noću ga hranila, i ono je imalo tu sreću da se oporavilo, oživelo i evo”, priča Marko Bataveljić, a Jelena dodaje: „Ona je odrasla u mom pansionu za pse, tako da najviše voli društvo pasa i ljudi. Svinje baš i ne voli.”

Jelena Bataveljić i njen pomeranac Nera, grejali su je i pazili od prvog dana. Sestrinska ljubav Nere i Viktorije ostala je do danas, samo što je za malog psa naša junakinja od 50 kilograma sada preteška. Prema psima i ljudima gaji posebnu ljubav.

„Svakog prihvati, svakog. Nema sad da je vezana samo za mene. Mislim najviše je vezana za mene, jer misli verovatno da sam joj majka, ali hoće kod svih, evo i kod vas. Svaku komandu zna, na ime zna, zna trikove, zna da se okrene kad je onako češkam po stomaku, mnogo brzo uči”, kaže Jelena Bataveljić. 

I ne samo što je dobila ime po starorimskoj boginji pobede Viktoriji, trinaesto prase, kod Bataveljića ima i „bogovski” tretman. Živi u posebnim odajama, redovno obilazi ukućane, ponekad riška po bašti, ali ima poseban meni. Najviše voli poslastice za pse. A, u domu Bataveljića – životinjsko carstvo.

„Od ptica pevačica, od golubova, od živine, od svinja, od konja, više ne znam ni sam šta imamo sve. Puna kuća, zdravlja, veselja, što bih poželeo svima”, navodi Dejan Bataveljić.

Viktorija ne samo da je pobednica već i srećnica – čim se rodila u ovakvoj kući, u kojoj vladaju sloga i ljubav za sve. A ona, saglasni su Bataveljići, ostaje zauvek njihova ljubimica.