Rodila šljiva u Banatu, posla i za radnike iz Severne Makedonije

Grane su se savile do zemlje pod pritiskom krupnih i slatkih plodova šljive. Skupljaju ih vredne žene iz Severne Makedonije koje su došle da zarade dnevnicu.

"Volim da radim, nije me sramota da berem jabuke, šljive.Nije težak posao, može da se radi i zarade pare", kaže Mara Popov, iz Krive Palanke. 

Njena zemljakinja Slavica Jovanović kaže da ima četvoro dece, koje mora da školuje i izdržava.

U južnobanatskim voćnjacima ne gaji se mnogo šljiva, jer je veoma osetljiva, ali ako se zemljište dobro pripremi ni dobar rod ne može da izostane:

"Treba uzeti uzorak zemlje dodavati po potrebi stajsko i veštačko đubrivo i sve ostalo što je potrebno i na taj način se dodtano poboljšava plodnost zemlje", kaže Zoran Popović, voćar iz Banatskog Brestovca. 

Zahvaljujući izuzetnim vremenskim uslovima ovde će imati 30 tona šljive po hektaru koja će nakon prerade završiti u hrastovim buradima i teglama džema,a veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz.

"Apsolutno od kompletne šljive hoćemo da proizvedemo rakiju. Plan nam je da kasnije sušimo šljivu i da pravimo pekmez i da imamo jednu domaćinsku zadrugu koja će prodavati pravu rakiju, sušenu šljivu i džem", kaže Jovica Božić, proizvođač šljive iz Omoljice.

Proizvođači voća iz Banatskog Brestovca i Omoljice u dosadašnju proizvodnju uložili su svoja sredstva, ali očekuju ubuduće i pomoć države.

"Mislim da je država prepoznala voćarstvo kao potencijal za razvoj i zato se dosta ljudi i odlučuje da investira u to kao što smo se i mi odlučili", kaže Jovica Božić.

Ovde razmišljaju da razvojem poljoprivredne zadruge i prodajom domaćih proizvoda podstaknu i razvoj seoskog turizma, jer žele da se vrate tradiciji od pre Drugog svetskog rata kada je ovde pod vinogradima i voćnjacima bilo 450 hektara i kada su po kvalitetno domaće piće dolazili kupci iz Češke, Austrije i mnogih drugih zemalja.