Ratari nezadovoljni i prinosom i otkupnom cenom suncokreta

U prikolicu nosivosti devet i po tona, stao je rod sa četiri hektara. Zbog neočekivano lošeg prinosa i niske otkupne cene suncokreta, Milan i Milorad Gajić iz Jevremovca, ove godine ostaće, kažu, bez zarade.

"Prinos je za 40 odsto manji i kreće se oko dve tone i tri, četiri stotine kilograma po hektaru", ističe Milorad Gajić iz Jevremovca. "O ceni ne znam šta bih vam rekao, ona je sramotna, akontna cena je ponuđena 25 dinara, a za dalje se ne zna, uglavnom je na ivici ekonomske isplativosti, čak možda i ispod."

Suša u avgustu umanjila je rod uljarice od koje su poljoprivrednici mnogo očekivali.

Zadovoljni bi kažu, bili cenom od 40 dinara za kilogram.

U odnosu na druge ratarske kulture, dobro podnosi sušu i visoke temperature, zbog toga su površine na kojima se suncokret uzgaja poslednjih godina znatno uvećane.

Nekada se na teritoriji grada i u tri okolne opštine suncokret proizvodio na 500 hektara, a ovog proleća posejan je na oko pet hiljada hektara.

Prema rečima agronoma, prosečan prinos po hektaru je oko tri tone, što je znatno manje od očekivanog roda. Lošiji je i kvalitet zrna.

I u šabačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi očekivali su veće prinose, ističe Svetlana Zlatarić:

"Nismo zadovoljni prinosom. Očekivali smo da to bude negde oko četiri tone. Međutim, prosek se za sada kreće negde oko tri tone, sa tendencijom pada. Kada se uradi žetva i na drugim opštima, prinos će sigurno pasti. To je sigurno posledica vremenskih uslova koji su prethodili, odnosno, visokih temperatura u toku dana - da kroz fazu zrenja suncokret prođe brže, nalivanje zrna je bilo ubrzano."

Žetvu suncokreta šabački poljoprivrednici završiće za desetak dana. Mnogi će, kažu, zbog nestabilnog tržišta i manjeg roda sledeće godine smanjiti površine sa suncokretom.