Jestive pečurke imaju svoje otrovne dvojnice

Najčešća trovanja pečurkama dešavaju se zbog neraspoznavnja i zamene jestive lisičarke sa njenom sličnom "dvojnicom" zavodnicom. Jedna pored druge mogu izgledati potpuno isto, čak su i sličnog ukusa.

Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo objašnjava na primeru dve gljive da jedna može da izbledi, druga da potamni, zavisno od vremenskih uslova.

"Takođe što se tiče mirisa miris je prijatan i jednoj i drugoj, i ukus je prijatan i jednoj i drugoj, i rastu u istim šumama. Tako da je vrlo, vrlo rizična, onaj ko nije siguran sto posto on ne treba da sakuplja gljive uopšte", navodi Tomić.

Gljivari upozoravaju na veliki broj rizičnih i otrovnih pečuraka, gde postoji velika sličnost sa jestivim. Tako se zelena zeka, vrlo lako može zameniti najotrovnijom zelenom pupavkom. Posebno je opasna zabluda berača, koji godinama beru pečurke na istom mestu.

"Najčešće se truju oni koji misle da znaju, odnosno koji postanu sigurni u sebe. Pa kaže: 'Ja godinama sakupljam na tom mestu jedem gljive i nikad mi ništa nije bilo'. Radi se o tome što posle par godina može da se pojavi neka druga vrsta koja joj je izuzetno slična i vrlo opasna, a on ne pregleda detaljno i tako dođe do grešaka", navodi Dragić Tomić.

Jestivih lisičarki ima i na valjevskoj pijaci, na tezgi Snežane Petrović, koja više od dvadeset godina bere i prodaje pečurke. Veštinu prepoznavanja jestivih od otrovnih gljiva prenosi na svoje troje dece.

"Moja deca isto znaju da beru pečurke, koju god ja berem i oni to beru, nikad nisu pogrešila deca, a kamoli ja i suprug. Mi konzumiramo te pečurke isto pa tako ih prodamo ljudima zato što znamo da smo sto posto sigurni", kaže Snežana Petrović iz sela Gornja Grabovica kod Valjeva.

Iz gljivarskih društava apeluju na sve koji beru, jedu i prodaju gljive, da budu daleko precizniji i obazriviji pri utvrđivanju njihove jestivosti. Preporuka je da se konsultuju stručnjaci i dobri poznavaoci pečuraka.