Muzejska priča o detinjstvu i igračkama

Postoje na svim podnebljima, odslikavaju kulture u kojima su nastale i veran su odraz istorijskih perioda kada su korišćene. Igračke su važan deo u periodu odrastanja svakog deteta, a izložba otvorena u Zavičajnom muzeju u Jagodini prilika da vidimo čime su se deca igrala i u praistoriji.

„Kad su se recimo u Rimu devojčice sa 12 godina već udavale, one su se pripremale za neki ozbiljan život, i zato se praktično potpuno iste posude koje se koriste rade i minijaturne”, kaže Maja Živić, direktorka Narodnog muzeja Zaječar.

Od kamena i gline preko drveta, metala, do plastike, menjali su se materijali ali i forme. U okviru izložbe i dečia radionica gde se pravi seosko dvorište.

Mihajlo kaže da pokušava da napravi vojnika od gline.

„To je jednostavno podstrek deci, rad sa decom, da se deca naviknu da dolaze u muzeje, da obilaze ustanove kulture”, kaže Srboljub Miletić, direktor Zavičajnog muzeja u Jagodini.

Priču o detinjstvu i dečjim igračkama realizovali su muzejski stručnjaci različitih profila.

Sonja Perić, arheolog Zavičajnog muzeja Jagodine kaže da se postavka razlikuje od one premijerne u zaječarskom muzeju:

„Razlikuje se za nekoliko vitrina koje su ispunjene igračkama koje su doneli radnici i prijatelji Muzeja.”

Deo izložbene postavke su i lutke koje su tokom rata napravile zatvorenice logora na Banjici, i to su ne samo igračke već i jedine uspomene na majke koje deca nisu upamtila.

„Igračka koju je Slavka Đurđević izradila ima pramen njene kose koju je odsekla i prilepila na lutku u trenutku kada su je prozvali na prozivci. Postoji fotografija na kojoj je devojčica fotografisana sa lutkom”, kaže Jasmina Trajkov, autor izložbe i kataloga.

Za devojčice i dečake, luksuzne ili sasvim obične, tek služile su da decu zabave, nauče, podstaknu maštu, ali kad porastu i da povrate izgubljena sećanja.