Zlatni indeks nekadašnjim studentima FIN-a

„Počeli smo svi zajedno da se družimo, onda da se zabavljamo, i eto, to je tako ostalo, posle smo se fakulteta i uzeli”, kaže Gina Kostić, nekadašnji student FIN-a.

„U konkurencijim, dvesta, dvesta dečaka, jer je bilo oko 230 u generaciji, ja sam bio srećnik koji je izabrao životnu saputnicu”, kaže Vladeta Kostić, bivši direktor „Zastave”.

Jedan od tada najtežih fakulteta,završilo je sedamdesetak studenata iz cele Jugoslavije. Među „zlatnim diplomcima”, profesori Univerziteta, privrednici, direktori, uspešni.

„Sećam se, kada sam išao na Olimpijadu u Minhen, hteo sam jedan ispit na koje sam dobio 100 poena na pismenom da odložim usmeni, ali je profesor rekao, da nažalost ne postoji ta opcija, i ja sam morao da izađjem na usmeni, bez obzira što me je čekala Olimpijada”, kaže Milan Spasojević, bivši olimpijac.

„Imali smo klege koji su tada bili iz nesvrstanih zemalja, u našoj generaciji je bilo dvojica naših kolega iz Sirije koji su završili vde fakultete”, objašnjava Miljko Erić, bivši direktor „Zastava automobila”.

Bio je to period intenzivog razvoja zemlje. Fakultet je školovao inženjere za potrebe privrede i celokupne industrije. Ekonomija znanja, diktira uvođenje novih programa.

„Da i školuje inženjere koji če biti sposobni da iznesu četvrtu industrijsku revoliciju koja znači veliki napredak u proizvodnji, uz pomoć digitalnih tehnologija”, kaže prof. dr Dobrica Milovanović, dekan FIN Kragujevac.

Kao i pre pedeset godina, inženjeri različitih struka ponovo su pokretači razvoja zemlje. To je i razlog što prvu godinu studija upisalo više od 300 brucoša, najviše na kragujevačkom Univerzitetu.