Da li će šljivici ostati neobrani?

Možda kiša nije pogodovala malinama, ali zato šljivama sigurno jeste. Međutim, uprkos rodnoj godini zbog niske otkupne cene mnogi šljivici ostaće neobrani, ali će zato biti dovoljno sirovine za rakiju.

Željko Mićić kaže da taj proizvod ne može više da se prodaje na pijačnim tezgama.

"Do skora se prodavala i niko nije tražio te papire i to. Moglo je kao i sve da se prodaje na pijaci. Sad ne može da se prodaje. Znam moj deda je živeo od toga od pijace, od prodaje jabuka, šljiva, svega: kompira i rakije, ali sad ne može", kaže Željko Mićić iz Mirosaljaca.

Srpska šljivovica, ali i dunjevača tražene su na svetskom tržištu kaže Vladimir Ilić iz Pilice, kod Bajine Bašte. Zato će kvalitetna sirovinska osnova srpskih domaćina biti uvek tražena.

"Moje kolege dosta tu bazu koriste kao sirovinu, osnovnu. Ja to ne koristim, ja kupujem voće od seljaka, od mojih kooperanata i sa mojih plantaža. Isključivo od voća proizvodimo rakiju. Znači mi ne kupujemo sirove destilate, nego kupujemo voće od poljoprivrednika i onda možemo da kontrolišemo i zrelost voća i kvalitet voća i imamo kompletan tehnološki proces u rukama", naglašava Vladimir Ilić - vlasnik destilerije iz Pilice.

Ilići su sve više zastupljeni na stranom tržištu, na koje plasiraju veći deo proizvodnje raznih voćnih rakija. U ugostiteljskim objektima u Srbiji domaći i strani gosti i dalje traže domaću rakiju.

"Iskreno meni je malo žao što ne mogu da stavim u promet rakiju tog kvaliteta od pravog seoskog domaćina", kaže Ivan Svete, vlasnik restorana iz Požege. 

Možda je to i razlog što je sve više zainteresovanih za seoski turizam. Svako domaćinstvo ima mogućnost da posluži gosta sopstvenom rakijom. A da je dobra, Ere kažu garant nije nikakav sertifikat, već da je konzumira i domaćin koji je služi.