Vranjanci ne zaboravljaju Stanišu Stošića

Najviše je Staniša Stošić, kažu njegovi školski drugovi, voleo da peva "Lelu Vranjanku".

Muziku je zavoleo u Učiteljskoj školi, svirao je violinu i pevao. U školskom horu izdvajao se njegov glas, pevao je u pauzama između časova, svojim cimerima u Domu.

Božidar Dodić, Stanišin školski drug, seća se:

"On je voleo vranjski melos, narodnu muziku, a ja sam bio da ne kažem rok, voleo sam starogradske, mada on to sve zna, kad igramo šah onako čisto počnemo da pevamo."

Jovan Stošić, takođe pevačev drug iz škole, navodi: „Pored toga što je bio dobar pevač, on je bio strašno dobar čovek, častan i pošten, i među retkima ko nije voleo da se bavi politikom."

Sećaju se Božidar i Jovan da je Staniša Stošić pisao lepo,kreativno, na vreme je završavao domaće zadatke.

Zbog Staniše Stošića počeo je da peva Slobodan Jovanović Cobi, Branimir Stošić Kace pevao je sa Stanišom.

"Kad je on počeo da peva u Vranju, jedan od prvih muzičara koji ga je pratio bio sam ja, mi smo pevali u horu u Učiteljskoj školi, pošto sam se i ja tamo bio upisao," kaže Slobodan Jovanović Cobi, pevač i harmonikaš.

Staniša Stošić počeo je da peva 1963. godine, u Radio Beogradu. Nastupao je i pobeđivao na mnogim festivalima.

Miroljub Stojčić, predsednik okružnog odbora SUBNOR-a, kaže: "Vranje i vranjski dert bili mnogo siromašniji da se nije pojavio Staniša Stošić koji je svojim vrhunskim pevanjem doveo do savršenstva divne pesme našeg vranjskog kraja."

Pre šest godina otkriven je spomenik Staniši Stošiću, ispred muzeja, na trgu koji nosi njegovo ime.