Jedina časovničarka u Boru

Sitne opruge, lupa na oku i kucanje satova kao da su neraskidivo vezani za porodicu Mitrović. I to nije samo višedecenijska popravka satova, već je to i generacijski posao koji je Dragana, jedina žena sajdžija u Timočkoj krajini, počela sa petnaest godina učeći zanat.

Sada su časovničari i njen suprug, stariji sin, ćerka, a najmlađi sin, srednjoškolac polako otkriva zanatske tajne.

"Moja ljubav prema satovima je nešto što ja ne mogu da opišem. Znači, normalno, izuzev porodice, to je na prvom mestu, ali satovi su za mene život. Ja ih tako doživljavam. Jel se ljudi malo čude kada Vas ženu.? Mnogo. Meni čak šta bude i neprijatno kada dođu i kažu Izvinite, a gde je majstor? Kad ja kažem pa izvolite ja sam majstor", kaže Dragana Mitrović, časovničarka iz Bora.

Na tridesetak kilometara od ove radionice, u Zaječaru, radi Draganin suprug Marinko. Iskusni časovničar kaže da su posao razradili sami, ali da su za lakše funkionisanje neophodni zajedničko delovanje svih zanatlija i finansijski podsticaj.

"Nama investicije su baš upravo potrebne zbog toga, zbog delova. Razumete, da bi mi mogli da uložimo u delove. Razumete, jer to nam, mi kupujemo, to sve nabavljamo iz inostranstva. Evo to je deo koji je znači neophodan na satu", kaže Marinko Mitrović, časovničar u Zaječar.

Časovničarski zanat je težak, ali sve se zaboravi kada mušterija ode zadovoljna.

"To je to, radi kao sat, izvolite. Zato ja dolazim tu."

"I kad utvrdiš kvar koji je na satu, opet treba vremena da se to popravi. Mnogo je povezan ceo taj mehanizam, mnogo treba sve da bude idealno da bi to tačno radilo", kaže Miloš Mitrović, časovničar u Zaječaru.

Uprkos tome, što ni u jednoj od tri radionice, nema ni učenika ni šegrta, Mitrovići veruju da će časovničarski zanat opstati. Tome u prilog govori i ona narodna, dok je sveta i veka, vreme će se meriti.