Štraparijada u Dljinu kod Lučana

Mehanizacija je odavno zamenila konjsku snagu u svim poslovima, pa i u izvlačenju trupaca iz šume gde su nekad konji bili nezamenjivi. Zato danas mnogi potomci radnih konja više služe za takmičenje u vučenju balvana - Štraparijadi, koja je postala skup sport.

"Evo, mi smo ovog dorata 5.200 evra platili. Realno, to ne vredi toliko kad bi gledali, ali šta ćeš", kaže Velimir Milosavljević, organizator Štraparijade.

Iako postoje nagrade, to nije primarni motiv za učešće na takmičenju. Većina vlasnika gracioznih konja tvrdi da su to ljubav, druženje i tradicija.

"Pradeda mi oterao na Solun kobilu i vratio je kući, znači sve sam ti reko. Posle četiri godine je došao", kaže Dragoslav Strugarević, takmičar iz Gornjeg Milanovca.

"Da im je lepo, želu da im je čisto, da imaju vodu, da imaju hranu, da redovno im se daje žito, da se redovno timaru, da imaš veliku pažnju prema njima, ne more to da se ostavi u štalu i neka ga. E, to je maltretiranje, ako ga ne hraniš i ko je žedan i gladan, a ovo nije sama volja koliko more da vuče", kaže Hasim Rujević, takmičar iz Sjenice.

Kako to biva u sportu,  nije svima bio naklonjen dan, a tri minuta brzo prolete.

"Znači ja nijednom nisam izašao dok nisam poljubio konja posle svake vuče, nebitno je da li je pobedio ili nije. Ali posle svakog tog poljupca na sledećoj manifestaciji on je još više pružio uspeha", kaže Veljko Milosavljević, organizator Štraparijade.

Ko nema takav pristup, ne može se ni nadati pobedi, tvrde vlasnici konja, koji se danas retko koriste  za rad, ali u šumu ipak odlaze zbog treninga za učešće na Štraparijadama.