Osobe sa Daunovim sindromom sve teže do pomoći

Za majku Danijelu sa Daunovim sindromom i velikim oštećenjem sluha, o kojoj se brine zajedno sa ocem, Milica je očekivala da će ostvariti pravo na tuđu negu i pomoć i naknadu za telesno oštećenje. Ali je njen zahtev i po drugi put odbijen.

"Osobe sa Daunovim sindromom ne mogu samostalno da obavljaju delatnosti, ne mogu bez podrške drugog da se kreću, a navodi se i veliko oštećenje sluha", navodi Milica Trandafilović. "Dobili smo negativan odgovor od komisije, imam pravo na žalbu i žalliću se."

U niškom Udruženju za pomoć osobama sa Daunovim sindromom kažu da tek 3 do 5 odsto članova Udruženja ostvaruje pravo na prvu kategoriju tuđe nege i pomoći, sedamdesetak procenata dobija manje, a trideset odsto ne dobija nikakvu pomoć.

To zavisi od procene lekarske komisije, objašnjava Lelica Bogdanović iz Udruženja za pomoć osobama sa Daunovim sindromom Niš:

"Ne postoji zakon po kome moraju da daju deci prvu kategoriju tuđe nege i pomoći, a po sudu roditelja, biološke porodice, trebalo bi svako dete po rođenju da dobije prvu kategoriju tuđe nege i pomoći."

Trandafilovići iz Supovca kod Niša boriće se da ostvare ovo pravo, jer ni Milica ni njen otac nemaju stalno zaposlenje, a sa zatvaranjem štamparije "Vuk Karadžić" koja je zapošljavala osobe sa invaliditetom, bez zaposlenja je ostala i majka Danijela.

"Značilo bi nam mnogo, jer jedini izvor prihoda je sada njena invalidska penzija koju je dobila aprila ove godine, a do tada nije", kaže Milica Trandafilović. "Od toga živimo sve troje, i otac i majka, i maksimalno se trudimo oko nje i zalažemo."

U niškim invalidskim udruženjima kažu da, sem tuđe nege i pomoći, koja iznosi maksimalno 27 hiljada dinara, teško se ostvarujeu i druga prava, poput besplatnog prevoza za pratioce osoba sa invaliditetom.