Ko su bili senatori u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji
Kraljevina Jugoslavija je, među prvima u Evropi, u prvoj polovini dvadesetog veka, imala Senat, kao zakondavno telo Narodnog predstavništva. Za senatore su birani naugledniji građani, uglavnom iz redova profesora, naučnika i trgovaca. Šumadijska Opština Aranđelovac, u periodu između dva rata, imala je svoja dva predstavnika.
Prema Ustava Kraljevine Jugoslavije, od pedeset senatora, polovinu je imenovao kraj, a polovina je birana neposredno. Na izborima za čanove Senata 1939. godine birano je 47 predsatvnika. Među njima, našla su se i dvojica iz Aranđelovca, što su za to doba, bile velika čast i odgovornost. Tako su, put Beograda, krenuli zemljoranik Lazar Anić i apotekar Dimitrije K. Jovanović.
"Kada je napustio Demokratsku stranku, zbog sukoba koji su i u to vreme vladali u politici Srbije, onda je nekoliko godina pauzirao. Posle toga se priključio jugoslovenskoj radikalnoj zajednici. Kao kandidat Jugoslovnske radikalne zajednice, aktivno je, ponovo, počeo da se bavi politikom", kaže Dimitrije Jovanović, unuk Dimitrija K. Jovanovića.
Kako je Aranđelovac važio za mondensko odmorište ondašnje gospode, političara i diplomata, senatori iz tog kraja imali su zadatak da svojim vezama i ugledom, obezbede što više novca za svoje mesto.
"Ono što je posebno bitno i što je vezano za njegov politički rad, to je sređivanje same Bukovičke banje i kupatila u Bukovičkoj banji. I to je ono što je njegov politički doprinos razvoju opštine Aranđelovac i uopšte počecima razvoja turizma u Srbiji", kaže Dimitrije.
Mada arhivski zapisi govore da su sednice Senata bile vrlo žive i ponekad prelazile granicu pristojnog, senatori su ipak odlučivali o zažnim pitanjim: budžetu, zakonima i međunarodnim ugovorima.
"Anarđelova je iz tog perioda imao određene prolaze do određenih ministarstava i drugih organa, gde su sigurno ljudi koji su zastupali ovaj kraj, realizovali značajne projekte. Aranđelovac je bio veoma razvijena sredina za kraj 19. i početak 20-og veka, kao industrijsko, tako i kao turističko mesto", kaže Darko Pavlović, direktor Narodnog muzeja Aranđelovac
Posle martovskih dešavanja 1941. godine, Senat Kraljevine Jugoslavije je prestao da postoji. Iako su radili kratko, senatori su predstavljali elitu jugoslovneske međuratne države.
rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар