Славље и сенке револуције - Иран између ватромета, протеста и новог наоружања

Велики ватромет пратио је прославу годишњице Исламске револуције, којом је, после спектакуларног повратка ајатолаха Хомеинија из изгнанства, свргнут режим шаха Резе Пахлавија и успостављен систем, који том државом влада већ 46. година.

Државне телевизије су, скромније него претходних година, пратиле серију прослава, уздржавајући се, повремено, од приказивања снимака из дронова, који су раније управо таквим кадровима потврђивали јединство нације.

Председник Масуд Пезешкијан је, потврђујући заједништво са врховним лидером ајтолахом Хамнеијем, оптужио непријатеље да покушавају да изазову поделе у народу и државу представе као слабу.

Поменуо је и америчког председника Доналда Трампа, опружујући га за лицемерство и покушај да, кријући се иза притисака и понуда да почну преговори о нуклеарном програму, покушава да "баци Иран на колена".

Иран Трампу не верује

"Трамп каже - хајде да преговарамо, али потписује све могуће акције против Ирана и затим тврди да је спреман за разговор", орило се из звучника у Техерану у председничком говору, који су скептичнији међу Иранцима оценили као покушај да се мисли скрену са истинских проблема у држави.

Пре Пезешкијана, негде тачно усред славља поводом годишњице повратка ајатолаха Хомеинија и почетка револуције, Трампов позив за разговоре одбацио је и Али Хамнеји.

У наредна четири дана, ирански ријал изгубио је десет одсто вредности, што је међу Иранцима појачало стрепње да би изостанак договора о нуклеарном програму могло довести до додатних економских недаћа, продужавања постојећих и увођења нових санкција.

И док су трајала славља, са кровова зграда у Техерану и још неколико градова чули су се узвици против председника, верског лидера и Исламске републике. Ови протести први су значајни изрази незадовољства Иранаца после озбиљних протеста који су, пре три године, уследили након што је Махса Амини умрла у притвору полиције за морал.

Додатни проблем за лидере у Техерану представља незадовољство у редовима војске и Револуционарне гарде након пораза у Појасу Газе, Либану и Сирији - на чије је милиције и политичке организације Техеран у претходне три деценије потрошио десетине милијарди долара, махом на рачун стандарда Иранаца.

Пре месец дана, у једној од техеранских џамија дубину тог пораза објашњавао је и генерал Беруз Есмати, командат свих оружаних снага, који је оштро критиковао и Русију, али и "кукавички бег" сиријског председника Башара ел Асада.

"Не мислим да је пораз у Сирији нешто због чега треба да будемо поносни. Поражени смо и то веома озбиљно. Претрпели смо велики ударац и све је било веома сложено", снимак је говора генерала Есбатија, који су пренели ирански медији.

Носач дронова и најава "сухоја"

Иранске власти су снагу желеле да покажу представљањем нових оружја, па је јавности по први пут представљен пројекат носача дронова, који је претходних година мање или више тајно грађен у бродоградилишту Бандар Абас.

"Нови" носач је, у ствари, модернизовани брод за превоз контејнера, на чију је палубу постављена 180 метара дуга палуба, са које ће, када буде примљен у употребу, моћи да полећу дронови и хеликоптери.

На тај начин, Иран се придружио Турској која је, после америчке одлуке да блокира испоруку борбених авиона Ф-35, одлучила да носач авиона и највећи ратни брод у историји морнарице ове државе – "Анадолу" брзо препакује у носач дронова, што је изазвало готово паничну реакцију Атине.

Турски и ирански дронови постали су изузетно популарни после серије успешних акција током рата у Украјини, па су две државе одлучиле да развију верзије које би могле да буду лансиране са бродова.

Осим дронова и хеликоптера, наоружање овог брода ће чинити и крстарећи пројектили.

Прве фотографије брода појавиле су се свега неколико дана пошто су ирански званичници, по ко зна који пут у претходних неколико година, најавили да ће ратно ваздухопловство, ускоро, добити и вишенаменске борбене авионе Су-35.

Иран је, пре две године, окончао изградњу десет милијарди долара вредне базе "Орао 44" у којој се, према сателитским снимцима, налазило неколико макета руског авиона.

Укупно 24 нова "сухоја" изграђена су на основу наруџбине Египта, који је од куповине "сухоја" одустао после америчке претње оштрим санкцијама, уколико власти у Каиру наставе да купују руске летелице. Сједињене Америчке Државе су Египћанима, у замену за одустајање од набавке "сухоја", понудиле нове верзије авиона Ф-15.

Од постизања споразума између Израела и Египта у Кемп Дејвиду 1979. године, Каиро је од Американаца добио војну помоћ чија вредност износи око 50 милијарди долара.

Иранске власти нису објавиле где се тачно налази ова база, али су је амерички аналитичари "поставили" на око 150 километара од Ормушког теснаца, у планинама провинције Хормозган.

Смештање прастарих авиона којима располаже иранско ратно ваздухопловство не представља разуман разлог за изградњу овако сложене базе, те да је највероватније направљена за потпуно нове летелице.

Прва два авиона Јак-130 стигла су у Иран пре скоро две године, када су ове летелице, офарбане у зелено, бело и наранџасто, снимљене како рулају пистом "негде у тој држави".

На тај начин, Иран ће прекинути 30 година дугу паузу у процесу модернизације ваздухопловства, јер је током деведесетих од Русије купио 44 летелицe "миг 29", али се претпоставља да их је, сада, у употреби бар упола мање. Уз "мигове", иранско ратно ваздухопловство у наоружању има и америчке ловце Ф-14, који су купљени још у време када је овом земљом владао шах Реза Пахлави.

Серија удеса прастарих "томкета" током претходних година и маневри током којих су израелски Ф-35, без последица, улетали у ирански ваздушни простор представљају кључни разлог журбе власти у Техерану да што пре набаве нове летелице.

Израелци су, у октобру прошле године, без последица у три наврата бомбардовали положаје иранске противваздушне одбране, као одговор на претходни ирански напад на Израел.