Retki proizvođači heljde u niškom kraju

Ne nailazi se često u niškom kraju na proizvodjača heljde. Ipak, Dragan Jovanović iz Leskovika odvažio se i pre tri godine prvi put ovom kulturom zasejao tridesetak ari, dok je ove godine stigao do dva hektara.

"Informisao sam se na internetu i video da je to korisna biljka, lekovita, i probao. Nema regulisanog tržišta za ovu proizvodnju, potražnja je u manjim količinama, ali malo po malo i ide", kaže Dragan Jovanović, Leskovik.

Obaveze oko ove proizvodnje su i na drugim članovima porodice, ali im, kažu, ne pada teško.

"To je nešto što je zdravo, a treba se zdravo hraniti i neću se nikada kajati zbog toga, a ni moja porodica verovatno. Naša deca su već u tome, pomažu u svemu, i nadam se da vide neku budućnost u ovome i oni", kaže Dragana Jovanović.

Većina poljoprivrednika ovog kraja čeka ipak utaban put i sigurno tržište pre nego što krenu u proizvodnju heljde kojoj je inače cena dobra, a ovaj brdovit teren pogoduje i ne traži previše plodnu zemlju. U međuvremenu, dosta ih o tome razmišlja sve ozbiljnije.

"Razlog za je taj što računamo na veću dobit, a razlog protiv - možda plasman koji treba obezbediti u dogledno vreme", kaže Bratislav Stevanović, Rujnik.

A računica upravo ukazuje na isplativost ovakve proizvodnje.

"U odnosu na pšenicu, sa prinosom od jedne tone po hektaru heljde, na toj istoj njivi trebalo bi 8t pšenice da bi finansijski efekat bio isti. S tim što heljda nema prskanja, pesticida", kaže Dragan Jovanović. 

Koliko je heljda isplativija jasno je kada se zna da pomenutih osam tona po hektaru proizvođači pšenice na ovim prostorima teško dostižu, dok prinos heljde koji je ukalkulisao, naš domaćin premašuje za osamdeset odsto.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588