Poslednji kovač u kraljevačkom kraju

U kući Milorada Petrovića kovački i potkivački zanat prenose se s generacije na generaciju skoro dva veka.

"Deda mi je bio čuveni kovač i potkivač, otac i stričevi takođe, i prirodno je što sam ja nastavio da se bavim istim poslom. U kovačnicu sam ušao u trinaestoj godini i tu ostao do danas. Bilo je teško uvek, na početku najteže. Malo alata, samo čekić, jedna klješta, jedne makaze, mehovi i nakovanj. Radilo se i noću, pod lučem i fenjerom, sijalica na struju tek je kasnije stigla," priča majstor Milorad, poznatiji kao kovač Minda.

Šesdesete i sedamdesete godine prošlog veka bile su zlatne za zanat. Posla na pretek.

"U to vreme potkivao sam po deset pari volova i konja dnevno. Moje selo imalo je 40 pari volova, Vitkovac i Vitanovac par volova više ili manje, a  tek okolna sela, sve do Kragujevca. Iz Mrsaća su ljudi dolazili da kod mene potkuju volove i konje", kaže sirčanski majstor.

Uz šum starih mehova i vatru koja se tek s vremena na vreme potpali Milorad sa setom priča o zanatu koji izumire. Danas tek poneko svrati u njegovu kovačnicu da klepa raonik, budak, motiku i još poneku poljoprivrednu alatku. Vrlo retko neko potkuje konja i to je sve. Miloradov sin radi u gradu tako da naslednika u zanatu nema ni u kući, ni u selu. Mlade zanat ne interesuje.

Na pragu osamdesete godine, ali još u dobroj snazi u pun elana Milorad svakog dana bar na sat vremena zadrži se u svojoj lovačnicu koja je, kako kaže, hlebom hranila čitave porodice od tri generacije. Zahvaljujući njoj i svom zanatu majstor Minda je kupio sedam hektara najbolje zemlje u dolini Zapadne Morave, sagradio dve kuće i pomoćne objekte. Stambeno zbrinuo kćerku. Dovoljno za mirne penzionerske dane.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465