Pendarovski za RTS: Vredelo je promeniti ime Makedoniji zbog ulaska u NATO

Pendarovski za RTS govori o posledicama po Makedoniju, da li je NATO utešna ili glavna nagrada za Skoplje, zašto kaže da vitalne institucije u zemlji ne funkcionišu, zbog čega se protivi promeni granica na Balkanu i kako vidi odnose sa Srbijom, u koju dolazi 22. novembra.

Gospodine Pendarovski, s kim ja danas razgovaram? Sa predsednikom Makedonije ili Severne Makedonije?

Interesantno je, kad sam dobio izbore u maju, svi novinarski izveštaji počinjali su time da smo dobili prvog predsednika Severne Makedonije, ja sam peti predsednik od nezavisnosti, ali pošto smo promenili ime, ja sam prvi predsednik Severne Makedonije.

Pitam vas to zbog toga što ste rekli da će upotreba biti na čekanju dok ne otpočnu pregovori sa EU?

Ima dodatno preciziranje tog stava, znam da novinari vole glavni naslov. Ime države u centralnim institucijama smo promenili, na ulazu u kancelariju predsednika, videli ste, to je novo ime, to se neće menjati. O čemu je reč? U Prespanskom sporazumu sa Grčkom kaže se kako idemo od poglavlja do poglavlja, npr. ekologija, ljudska prava. Tako korespondencija u toj oblasti, ne u celini, sa Briselom mora da bude sa novim imenom, to se zove sektorska primena.

Znam da neki nacionalisti kažu da to ne važi, pošto nemamo datum, da se vratimo nazad. Na stranu što je za to potrebna ustavna promena i dve trećine u Skupštini, ali nacionalisti zaboravljaju da ćemo, zbog toga što smo promenili ime, brzo postati član NATO-a. Nismo ga džabe promenili.

Da li vam je NATO dovoljna utešna nagrada?

Svaka država u skladu sa svojim nacionalnim interesima, unutrašnjom situacijom, gledajući istoriju i aktuelno okruženje, određuje svoje interese. Mi od 1991/1992. godine, od konstituisanja prvog višepartijskog parlamenta, imamo apslolutni konsenzus, i vlasti i opozicije, i partije Albanaca i Makedonca, da je za nas NATO strateški cilj. To nije utešna, to je glavna nagrada.

Ipak, po koji vas je put EU razočarala?

Nažalost, imamo duži istorijat razočaranja od strane EU. Ovo je drugo veliko. Imamo mala. Prošle godine, odmah po Prespanskom sporazumu trebalo je da dobijemo datum, ove godine letos takođe, ali nemački Bundestag nije imao vremena da razmatra izveštaj Evropske komisije i tehnički su nas odložili za oktobar. Ovo je treće.

Prvo veliko razočaranje bilo je 1992. godine. To je za rubriku "verovali ili ne". Evropska komisija kaže – izlazi nekoliko zemalja iz Jugoslavije koja se raspala. Ako ova bezimena država želi da bude priznata od strane EU i celog sveta, reč Makedonija ne sme da ima u svom imenu. To je bio šok. To je bila Lisabonska deklaracija. Gligorov je bio šokiran. To se prebrodilo.

Sa imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ušlismo u UN i druge organizacije. Onda 2008. i grčko NE. Tu nas je NATO mnogo razočarao. Tad je jedino Grčka bila protiv zbog imena, a pošto je bio potreban apsolutni konsenzus za ulazak novih članica, tako smo ostali deset godina napolju. Sada smo u istoj situaciji.

Kako sada objašnjavate Makronov stav?

Osim onoga što je sam rekao, sve ostalo može da bude nagađanje. Iz onoga što je rekao proizlazi da se mora promeniti metodologija, ali da pre toga EU mora da se reformiše.

Da li je to dovoljno objašanjenje za građane?

Ne, ne, najveća posledica za zemlju, ne mislim da ćemo se raspasti, jeste ta što će evroentuzijazam značajno opasti. Ova odluka je pogodila obične ljude. Ja sam bio u izbornoj kampanji pre pet-šest meseci, moja jedna od ključnih tačaka bila je EU. Kad su me ljudi pitali da li će novo ime važiti i unutar zemlje, ja sam im govorio – mora zbog EU. Sad nema EU, barem u doglednom periodu. Onda moramo da im objasnimo šta se dešava.

Predlažete samit Zapadnog Balkana i EU kako bi se odbacile alternative evropskim integracijama. Šta to znači?

Predsednik Makron je pomenuo nekoliko kategorija koje su različite od proširenja. Ceo region je dva puta nazvao susedima. Mi nismo susedi EU, susedi su zemlje istočnog partnerstva, Moldavija i centralnoazijske države i severnoafričke. Mi pregovaramo da bismo postali članovi. I konačno, našoj delegaciji je na jednom od sastanaka u Briselu nezvanično rečeno da se u visokim evropskim krugovima razmišlja o alternativi za članstvo koja se zova Evropska ekonomska zona. To je vid šireg evropskog tržišta, ne da budete član političkih institucija.

A šta vi želite ovom idejom?

Da kažemo da se time ne zadovoljavamo, pošto se to odnosi na one koji već pregovaraju. Mislim da svi koji smo time pogođeni treba da potpišemo deklaraciju, da nam posle toliko godina ne pada na pamet da se zadovoljimo članstvom u Evropskoj ekonomskoj zoni.

Baš kao posledica ove odluke EU imaćete izbore. Šta očekujete – promenu u redosledu snaga u zemlji?

Sa ove pozicije ne smem da pravim takva predviđenja, nisam kandidat nijedne partije, iza mene je stala 31 partija. U drugom krugu dobio sam glasove i od opozicije. Moja pozicija treba da bude neutralna, da budem most između vlasti i opozicije, ono što ja očekujem da budu izvedeni po demokratskim pravilima, jer Makedonija, Severna Makedonija, ne sme da dozvoli luksuz, kakav je imala pre toga.

Kada u kontekstu jedne afere kažete da vitalne institucije zemlje ne funkcionišu, koga vidite kao odgovornog?

Najveći problem svih ovih godina je to što pravosudni sistem nije reformisan po evropskim standardima, ni drugi segmetni nisu na zadovoljavajućem nivou, ali ovi su najnazadniji. Ko je za to odgovaran? Praktično svi, manje ili više, elite koje su bile na vlasti 25–30 godina.

Možemo da delimo odgovornost, ali činjenica je da smo mi političari krivi što nismo sprovodili reforme.

Da li ste zadovoljni radom Vlade?

Mislim da su u onom delu koji je moja ustavna nadležnost, spoljna politika, odbrana i bezbednost, sve obavili besprekorno. Od potpune izolacije, Prespanskog sporazuma, dogovora s Bugarskom, podigli smo nivo upotrebe albanskog jezika na nivo drugog službenog jezika. To nije bila laka politička odluka.

Da li ste zadovoljni ekonomijom, kako žive ljudi?

Ekonomijom – ne, rezultati nisu na odgovarajućem nivou. Želeli smo da rešimo ove preduslove, da počnemo sa pregovorima, da dobijemo bazičnu sigurnost ulaskom u NATO, da se konsolidujemo.

Ne zaboravite da smo pre dve i po godine imali jedinstvenu groznu situaciju, masu ljudi koja je, u organizaciji tadašnje vladajuće partije, ušla u parlament, koja je htela da linčuje poslanike. Mi smo 2016. u izveštaju Evropske komisije definisani kao zarobljena država. Od toga smo postali država koja proizvodi i dobre vesti.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Severne Makedonije i gde ih vidite između optužbi za špijunažu do saradnje, zajedničkih graničnih prelaza, planova za "mini Šengen"?

Kako se razvijala naša unutrašnja kriza, tako su trpeli i odnosi sa susedima, Srbija je jedna od njih. Nažalost, to je kulminiralo 27. aprila upadom u Sobranje, da li su bile adekvatne reakcije, možemo da polemišemo. Posebno mi je drago što je premijer Zaev u prethodnih godinu-dve pokušao da se otvori prema Beogradu i drugim gradovima, i to je urodilo plodom. Komunikacija sa srpskom vladom, predsednikom je odlična, sa pojedinim izjavama koje možda moraju da se dodatno objašnjavaju, ali premijer Zaev ima dobru nameru.

Vi uskoro dolazite u Srbiju?

Na poziv predsednika Srbije, 22. novembra dolazim u Beograd. Predsednik Vučić mi je inače učinio čast što je došao na moju inauguraciju. Imali smo bilateralan susret, interesantan, konstruktivan. Očekujem da ćemo u tom duhu nastaviti da razgovaramo kada se sretnemo u Beogradu.

Kako vidite rešavanje pitanje Kosova? Znamo da ste protiv promene granica na ovim prostorima.

Jedna moja ranija izjava naišla je na negativne reakcije srpske vlade, ali to je legitimno, nemam problem s tim. Ja vodim računa o svojoj državi. Najbitnije je da država ostane u granicama u kojima je.

Moj stav je da bez međunarodne zajednice nema dogovora, iako je volja Beograda i Prištine suštinska. Mislim da se ne sme zatvoriti kosovsko pitanje, a da se otvore dva-tri druga u regionu, da ne bude domino efekta.

Čak i pri promeni granica, međunarodni faktor mora da dâ garancije da će rešenje između Beograda i Prištine važiti samo za Beograd i Prištinu. Iako ja mislim da će biti katastrofa ako počnu da se menjaju granice po celoj bivšoj Jugoslaviji ili jugoistočnoj Evropi, mislim da je to anahrono rešenje. Ali dajte garancije da neće pogoditi nas i naš teritorijalni integritet.