Ograničen domet evropske diplomatije u Londonu, SAD preuzele inicijativu

Sastanak diplomatskih predstavnika Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, zakazan za 23. april, odložen je u poslednjem trenutku.

Zvanično obrazloženje organizatora – britanskog Forin ofisa, je da razlog odustajanje američkog državnog sekretara Marka Rubija od puta za London.

Međutim, da sekretar Rubio neće doći, bilo je poznato dan ranije i u prvom trenutku Forin ofis nije odustajao od najavljenog sastanka.

Osim Rubija, put u London otkazao je i specijalni američki izaslanik za Bliski Istok Stiv Vitkof.

Obrazloženo je da se on priprema za odlazak u Moskvu do kraja nedelje, gde treba da se četvrti put otkako je stupio na dužnost sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Obrisi mirovnog plana za Ukrajinu

Pre sastanka u Londonu, Fajnešel tajms i Dejli telegraf objavili su detalje najnovije verzije američkog predloga za postizanje mira u Ukrajini.

Prema pisanju ovih listova, suština vašingtonskog predloga je razmena "zemlje za mir".

Naime, navode ovi izvori, Rusija bi pomerila svoje granice na manje-više zamrznutu trenutnu liniju sukoba i, po svoj prilici, dobila američko i verovatno međunarodno priznanje suvereniteta nad Krimskim poluostrvom, anektiranim 2014. godine.

Prema oceni direktora vojnih nauka Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga Metjua Savila, u intervjuu za Bi-Bi-Si, taj deo mirovnog plana podrazumeva izvesnu ograničenu zamenu zauzetih teritorija, koju Moskva smatra ustupkom, pošto bi time odustala od prvobitnog zahteva, koji je unela i u Ustav, da su oblasti Donjecka, Luhanjska, Zaparožja i Hersona sastavni deo Ruske Federacije.

Nedorečena pitanje

Američki plan ostavlja nedorečeno pitanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu na kojima Kijev insistira.

Nejasno je i ko bi držao pod kontrolom atomsku centralu Zaparožje, koja je trenutno pod ruskom kontrolom.

Savil ukazuje da je Međunarodna agencija za atomsku energiju predložila da elektranom upravlja neutralna, ali za sada nedefinisana, strana.

Fajnenšel tajms i Dejli telegraf pominju mogućnost da centrala bude stavljena pod američku kontrolu.

Sporan ruski suverenitet nad Krimom

Međutim, najspornija stavka plana je zahtev da Ukrajina odustane od suvereniteta nad Krimom.

Metju Savil ocenjuje da je "gubitak Krima je možda realan, ali je politički jako težak za ukrajinskog predsednika Zelenskog".

Savetnik ukrajinskog ministra odbrane Jurij Sak, koji je doputovao na sastanak u London, precizira za Bi-Bi-Si da je mandat delegacije iz Kijeva izuzetno uzak i podrazumeva samo razgovore o "potpunom ili delimičnom primirju, koje bi bilo prvi korak ka trajnom i stabilnom miru".

"Pregovori ne smeju da se završe povlađivanjem agresoru", ističe Sak, koji podseća da je stav predsednika Zelenskog da Kijev ne odustaje od suvereniteta nad Krimom.

Reagujući na najnovije upozorenje američkog predsednika Trampa da vreme za pregovore ističe i da će se Vašington povući iz procesa ukoliko ubrzo ne dođe do ključnih pomaka, Sak ocenjuje da je "manje važno šta Amerikanci kažu, već šta rade", ističući da je "biti na ukrajinskoj strani u američkom nacionalnom interesu".

Direktor vojnih nauka britanskog Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga Metju Savil smatra "Amerikanci ne misle da Ukrajinci imaju aduta za pregovore".

"Plima sukoba nadire u suprotnom pravcu od onoga što Ukrajinci žele, dok Rusi korak po korak napreduju", ocenjuje Savil.

"Ukrajinci uzvraćaju podsećanjem da su otupeli oštricu ruskog napredovanja u više navrata. Drugo, ukazuju da će se Rusi krajem godine nositi sa problemima sa mobilizacijom i industrijom odbrane. Obnovljeni pregovori uz pomoć SAD i Evrope drugom polovinom godine bi im više pomogli srednjoročno", ističe on.

Ograničeni domet evropske diplomatske inicijative

Vesti o najavljenom skupu u Londonu nestale su iz većeg dela britanskih medija.

Zamenile su ih objave na društvenim mrežama, pre svega ukrajinske delegacije, o bilateralnim sastancima sa britanskim šefom diplomatije Dejvidom Lamijem i ministrom odbrane Džonom Hilijem.

Ostatak razgovora spušten je na nivo savetnika.

Kako ističe Metju Savil, Evropljani su propali sastanak u Londonu videli kao "proboj ka pregovaračkom stolu".

"To je doživljeno kao pozitivan razvoj događaja i odraz napornog rada u poslednjih nekoliko meseci", kaže on.

I portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Kristof Lemoan isticao je važnost prisustva Amerikanaca, Evropljana i Ukrajinaca za istim stolom, ali i naglašava da se London, Pariz i Kijev slažu sa Donaldom Trampom da rat treba da se okonča u što kraćem roku.

Diplomatske aktivnosti u Londonu završene su bez konkretnih rezultata, čime je Vašington efektivno iz ruku evropske "Koalicije voljnih" ponovo preuzeo diplomatsku inicijativu u mirovnom procesu.