Дезертери који се враћају на фронт у Украјини: Рат је као дрога

"Какав сам ја злочин починио? Имао сам породичне проблеме!", узвикнуо је Константин, који је дезертирао из украјинске војске. "Узгред буди речено", додао је, "злочин је то што никад нисам добио рехабилитацију ни одштету кад сам рањен!".

Константин је један од око 21.000 украјинских војника који су били класификовани као дезертери, а који су се у марту добровољно вратили у војну службу како би избегли кривично гоњење.

Почетком године, Украјина је регистровала око 123.000 истрага против војника који су се удаљили из своје јединице без дозволе или дезертирали.

Број војника који су напуштали своје положаје толико је порастао током 2023. и 2024. године да су надлежни успели да заврше истраге у свега око седам одсто случајева. То је довело до прећутног прихватања договора по којем су власти обећале да неће кривично гонити дезертере, под условом да их команданти убеде да се врате.

Договор је преточен у закон у јесен 2024. када је парламент омогућио и онима који су избегли мобилизације и дезертерима да се пријаве војсци и тиме избегну кривично гоњење. Украјински закони су промењени у децембру, дајући војницима рок до 1. јануара 2025. а тај рок је потом продужен до марта.

Војник Јевгениј: Борим се већ десет година

„Зовем се Јевгениј. Војник сам у украјинској војсци. Враћам се на дужност након дезертерства", рекао је 38-годишњак који се тренутно обучава у 59. јуришној бригади, која се бори на првој линији фронта у Покровску.

"Из Маријупоља сам и борим се већ десет година. Рат ме је уништио, одузео ми је све – целу породицу. Али ја сам издржљив... и имам дубок осећај за правду", испричао је Јевгениј.

Он је претходно дезертирао из своје јединице, 109. бригаде територијалне одбране, којој се придружио када је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године.

"Имао сам проблеме са бившим командантом. Није ме волео и стално ме слао на самоубилачке задатке – али ја сам се увек враћао. Онда сам дезертирао", објаснио је.

Јевгениј каже да је месец и по дана живео у Дњепру, где је пронашао посао на црно. "Мало сам се одморио, јер годинама нисам имао одмор", додао је.

На крају се сам предао војној полицији. "Рекао сам им да сам се удаљио без дозволе и да желим да се вратим", казао је. Већ сутрадан, он и други попут њега пребачени су у резервни батаљон, где редовно долазе регрутери из различитих бригада. На крају је одлучио да се прикључи 59. јуришној бригади и убрзо је враћен на фронт.

"Морам да се борим. Ја сам војник до сржи", рекао је Јевгениј када су га питали шта га је мотивисало да се врати. "Када те пошаљу са фронта у неки велики град... јако је чудно и тешко гледати како живот иде даље."

"Споља, као да рата уопште нема. Продавнице, ресторани… мајбахи, џипови, поршеи... људи живе своје животе и не разумеју шта се дешава на фронту", додао је.

Командант "Бели": Ситуација се поправила последњих месеци

Јевгениј се обучава заједно с још десетак других дезертера који су се вратили у војску. Њихов командант, познат под надимком "Бели", показује разумевање за своје нове војнике, за које каже да су у већини случајева имали оправдане разлоге за привремено напуштање дужности.

"Замене се често не могу пронаћи, па су војници заглављени на фронту унедоглед, или морају да иду кући да би решавали породичне проблеме", рекао је командант и додао да се дешава и да војници буду погрешно евидентирани као дезертери након што су били код лекара, али се нису вратили у јединицу у року од 48 сати.

Командант такође истиче да се дезертери који се врате озбиљно односе према својим дужностима – ако се према њима поступа као према сваком другом војнику. "Већина је већ служила и била у борби. Боље су обученији од нових регрута. Такође су мотивисанији. Лакше је радити с њима", рекао је.

Нови регрути су распоређени у Белијеву бригаду прошле јесени, када су Руси појачали нападе ка Покровску. Тада је за DW рекао да су лоше обучени и да им недостаје борбени дух. Многи су тада дезертирали, каже, али се ситуација поправила у последња три месеца како се све више војника враћа на дужност.

Командант Городецки: Главни проблем је исцрпљеност

"Дела која су починили потпадају под кривични законик, али то не значи да су лоши војници", рекао је Роман Хородецки, официр задужен за психолошку подршку у 68. ловачкој бригади, која је такође стационирана на фронту код Покровска.

Городецки каже да се око 30 одсто војника након дезертерства врати на дужност, и то половина од њих у своју првобитну јединицу.

По његовом мишљењу, иако војска добро поступа са војницима који се враћају, и даље не успева да реши основне узроке масовног дезертерства.

"Главни проблем је физичка и психолошка исцрпљеност, али тренутно је немогуће нешто променити по том питању", рекао је.

Војник Милка: Рат је као дрога

Међу онима који су се вратили налази се и 42-годишњи војник по имену Милка. Није желео да каже зашто је био у бекству, само је напоменуо да се то није десило на фронту, већ далеко иза линије борби, где је био послат након рањавања.

"Зашто сам се вратио? Како то да објасним? Рат је као дрога. Ако си већ био у рату, нешто те вуче да се вратиш", рекао је Милка. "Није да ми недостају експлозије, уопште не. Не знам како да то објасним".

Милка је сада распоређен у 68. бригаду, где ће имати задатак да обучава војнике. Каже да му се расположење знатно побољшало и да се "напунио енергијом" током времена проведеног код куће.

"Чак ни не размишљам о одмору", рекао је. "Али, оно што заиста желим јесте да скинем ову униформу, полијем је бензином и запалим. А онда да обучем тренерку, узмем децу за руку и одем у шетњу. То ми је сан."