MSP Ukrajine: Rusija prekršila "energetsko primirje" više od 30 puta; Rusija upozorava Dansku da ne bude uvučena u sukob

У данашњем руском нападу на град Дњепар у Дњепропетровској области погинуле су две особе, а 16 људи је рањено међу њима и троје деце - деветомесечна девојчица и дечаци од шест и једанаест година, саопштио је начелник Дњепропетровске области Сергеј Лисак.

Према речима градоначелника Дњепра Бориса Филатова Русија је дронвима типа шахид напала зграду скупштине Дњепра.

Начелник Херсонске војне управе Роман Мрочко саопштио је да се нашао на мети руске артиљеријске ватре током обраћања грађанима.

"Након што су руске навођене бомбе КАБ погодиле централни трг Херсона и ја сам се нашао на мети руске артиљерије", изјавио је Мрочко и потврдио да није повређен.

(Униан)

Представница руског министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да европски лидери који оптужују Русију за напад на цивиле у украјинском граду Суми нису схватили шта се заиста догодило.

Према њеним речима они су пожурили да баце љагу на Русију и зато би требало да погну главу пред целим светом када Украјина разјасни шта се заиста догодило, преноси ТАСС.

Захарова је изјавила да је начелник Сумске регионалне војне управе Владимир Артјухад починио злочин јер је наредио организовање састанка припадника оружаних снага Украјине уз учешће жена и деце, што је, како је рекла, изазвало талас негодовања чак и међу Украјинцима.

"Када је војни скуп разбијен сви су почели да окривљују Русију. А када је постало јасно да су власти намерно прикриле да је догађај организован уз присуство деце, сви су ућутали", написала је Захарова на свом Телеграм каналу.

(Танјуг)

У селу у Белгородској области је погинуо 10-годишњи дечак од последица експлозије мине коју су поставиле Оружане снаге Украјине, известио је гувернер региона Вјачеслав Гладков.

"Десетогодишњи дечак је подигао мину звона са земље и експлодирала му је у рукама. Нажалост, дете је преминуло од задобијених повреда пре него што је стигла хитна помоћ", пренео је челник региона путем Телеграм канала.

Гладков је подсетио на строгу забрану подизања било каквих предмета са земље у пограничном појасу.

(Известиа)

Бивши гувернер руске Курске области Алексеј Смирнов изведен је пред суд у Москви.

Раније је државна новинска агенција ТАСС јавила да је Смирнов приведен због сумње да је проневерио новац намењен за изградњу одбране.

Алексеј Смирнов је био шеф западног региона када су украјинске трупе прешле границу у упаду великих размера. Од тада је руска офанзива избацила већину украјинских снага.

Смирнов је водио регион од маја 2024. до децембра те године, када га је заменио Александар Хиштајн. Смирнов је приведен заједно са својим бившим замеником Алексејем Дедовим.

ТАСС је пренео да се случај односи на средства која су опредељена за изградњу одбрамбених објеката у пограничној покрајини.

Ни Смирнов ни његов представник нису могли бити контактирани за коментар, а из Кремља није било раног коментара о томе.

У децембру 2024. године, два званичника Курске области оптужена за изградњу одбране оптужена су за злоупотребу службеног положаја. Тада су медији објавили да је штета у вези са случајем износила око 800 милиона рубаља (9,64 милиона долара).

У првим сатима упада Украјине у августу на Курск, Смирнов је у више наврата давао уверавања да је ситуација под контролом, чак и док су руски граничари били отежани и у повлачењу због изненадног напада.

Неколико дана касније, председник Владимир Путин је током телевизијског састанка благо укорио Смирнова зато што се у свом извештају шефу државе фокусирао на војну ситуацију, а не на напоре да се помогне цивилима у Курском региону.

Русија је у протеклој години привела низ високих војних званичника, укључујући бившег заменика министра одбране, усред низа случајева корупције на високом нивоу.

(Reuters)

Оружане снаге Данске планирају да пошаљу данске војнике на обуку у Украјину, али Русија упозорава Данску да не дозволи да буде увучена дубље у сукоб.

Како је за данску телевизију ТВ2 рекао начелник Генералштаба данске војске Петер Бојсен, планирано је да неколико тимова данских војника буде послато у Украјину. 

Тимови ће бити слати ненаоружани и из различитих пукова.

У овом тренутку, касарна Варде је центар најновијег подухвата начелника Генералштаба данске војске: обука данских војника борбеним техникама из Украјине, а посебно искуствима из трогодишњег ратовања дроновима на фронту.

Одлука о обучавању данских војника донета је након две посете Бојсена Украјини последњих месеци.

Он сада жели да убрза процес слањем више тимова данских војника на обуку у Украјину.

Број војника који ће бити послат није одређен, али Бојсен је за ТВ 2 рекао да је план да и инструктори и војници похађају курсеве у трајању од једне до две недеље и да почну што пре, вероватно већ овог лета.

(Танјуг)

Украјина је оптужила Русију да је извeла више од 30 напада на њену енергетску инфраструктуру, иако су две стране у марту договориле паузу на такве циљеве.

Портпарол украјинског министарства спољних послова Георгиј Тихи рекао је да је Русија у последња 24 сата напала енергетске објекте у Херсону и Николајеву и Полтави.

(Reuters)

Украјина и Сједињене Државе оствариле су "значајан напредак" у преговорима о споразуму о минералима и потписаће меморандум у блиској будућности, изјавила је потпредседница украјинске владе Јулија Свириденко.

Свириденко је навела да ће споразум помоћи у економском расту и Украјине и САД.

(Reuters)

Висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас рекла је да не зна зашто је председник САД Доналд Трамп за рат у Украјини оптужио, између осталих, украјинског лидера Володимира Зеленског.

Трамп је претходно оптужио Зеленског, али и руског председника Владимира Путина и бившег председника САД Џозефа Бајдена да су одговорни за рат у Украјини.

"Не знам зашто то каже. Имате све документовано. Русија је започела овај рат 24. фебруара 2022, у питању је рат великих размера. Године 2014. анексирали су Крим", рекла је Каласова.

Осврнула се и  на прошлонедељни руски напад на украјински град Суми, када је убијено најмање 35 људи, рекавши да је то доказ да Путин "не жели мир".

"За мир су потребне две стране, а за рат је довољна само једна. Пре 34 дана, Украјина је прихватила безусловни прекид ватре. Дакле, Русија је 34 дана бомбардовала, гађајући цивиле. Децу, људе који су ишли у цркву. То јасно показује да жели само безусловну предају Украјине", истакла је Каласова.

На питање да ли је Трамп био превише оптимистичан када је говорио да би могао да оконча рат у Украјини за један дан, Калас је рекла да је могао брзо да оконча рат "вршећи притисак на Русију".

"Уместо тога, притисак је на Украјини. Још нисмо видели снажан притисак на Русију. Разумем да на почетку сви морају да сачувају образ, али Русија је могла показати мало добре воље, на пример, враћањем хиљада депортоване деце, ослобађањем ратних заробљеника или било чим другим. А уместо тога – ништа", поручила је Каласова.

(Танјуг)

Финска је саопштила да је одлучила да њен гранични прелаз на истоку са Русијом остане затворен.

"Ризик да ће се инструментализована миграција наставити и проширити, као што се раније видело, остаје вероватан", наводи се у саопштењу владе.

(Reuters)

Руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге преузеле контролу над насељем Калиново у источном украјинском региону Доњецка.

(Reuters)

Севернокорејске војне јединице које учествују у борбама на страни Русије у Курској области научиле су да користе беспилотне летелице и средства електронског ратовања, изјавио је представник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Андриј Черњак. 

Черњак је истакао да је севернокорејска војска усвојила одређене промене и успешно се обучила.

"На почетку су покренули офанзиву великих размера, али их су их украјинска артиљерија и дронови брзо поразили. То их је натерало да промене тактику – сада се крећу у мањим групама од једног до два војника", рекао је Черњак.

Према његовим речима, севернокорејски војници сада примењују тактике коришћења дронова и електронског ратовања, а у потпуности су савладали и оружје које користе руске снаге.

Черњак је навео да је до сада погинуло око 5.000 севернокорејских војника, док се око 6.000 њих и даље налази на Курском фронту и спремни су да наставе борбе. 

Истакао је, такође, да је око 50 одсто артиљеријске муниције коју користи Русија произведено у Северној Кореји, која, према његовим речима, испоручује и ракете. 

Иако те ракете у почетку нису биле прецизне сада су, каже, "знатно тачније"

(Ukrinform)

Врховна рада усвојила је закон којим се одобрава председников декрет о продужењу ратног стања у Украјини за још 90 дана, односно до 7. августа 2025. године.

(Ukrinform)

Украјинске ваздухопловне снаге саопштиле су да је Русија током ноћи лансирала 97 дронова.

Ваздухопловство је навело да је оборило 57 беспилотних летелица, а да још 34 нису достигле циљеве.

Није прецизирано шта се догодило са преосталих шест дронова.

(Reuters)

Амерички министар финансија Скот Бесент изјавио је да би Вашингтон и Кијев већ ове недеље могли да потпишу споразум о ретким земним металима.

''Веома смо близу потписа. Можда чак и ове недеље'', рекао је Бесент у интервјуу за Блумберг.

Бесент је навео да је Украјина изнела контрапредлог за споразум и да су преговори још у току.

(Reuters)

Сједињене Америчке Државе ублажиле су захтеве Украјини о враћању помоћи које је та земља примила од САД током рата са Русијом, рекли су извори за Блумберг њуз.

Додали су да је, после прошлонедељне рунде преговора у Вашингтону, администрација председника Доналда Трампа проценила да је вредност помоћи коју су САД пружиле Кијеву од почетка рата око 100 милијарди долара.

САД су претходно процениле да дуг Украјине износи око 300 милијарди долара.

(Reuters)

Руске одбрамбене јединице уништиле су током ноћи 26 украјинских дронова, саопштило је руско Министарство одбране.

Девет дронова је уништено изнад области Вороњеж, осам изнад граничне Белгородске области, а остали су оборени изнад Курске, Липецке и Московске области и изнад Кримa, навело је Министарство.

(Reuters)

Најмање три особе су повређене током ноћи у руском масовном нападу дроновима на лучки град Одесу, саопштили су украјински званичници.

У граду је услед напада избило више пожара, а оштећене су и зграде, наводи градоначелник Одесе Хенадиј Труханов.

(Reuters)