Најмање 22 особе су повређену у руском нападу на регион Полтаве, саопштио је регионални начелник Филип Пронин.
Украјинск тужилаштво је у објави на Телеграму навело да је напад изведен крстарећом ракетом Кс-59.
(Reuters)
Rat u Ukrajini – 845. dan. Najmanje 22 osobe su povređene, a 55.000 potrošača ostalo je bez struje usled ruskog napada na region Poltave, saopštavaju ukrajinske regionalne vlasti. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u međuvremenu, izjavio je da članice Alijanse razgovaraju o razmeštanju više nuklearnog oružja. Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin smenio je četiri zamenika ministra odbrane.
Најмање 22 особе су повређену у руском нападу на регион Полтаве, саопштио је регионални начелник Филип Пронин.
Украјинск тужилаштво је у објави на Телеграму навело да је напад изведен крстарећом ракетом Кс-59.
(Reuters)
Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова оценила је конференцију о Украјини која је одржана у Швајцарској, као "потпуни фијаско".
Према њеним речима, покушаји да се ова конференција представи као догађај скоро универзалних размера претворили су се у "потпуни фијаско", а "скоро половина од 160 позваних одбила је да се бави политичким туризмом", преносе РИА Новости.
"Очекивања да ће на конференцији учествовати велики број земаља глобалног југа нису се остварила, упркос уценама, директним претњама и преварама. Те земље су показале отпорност, нису подлегле оштром притиску и игнорисале су упорне молбе да дођу у швајцарске Алпе", рекла је Захарова, напомињући да званични Кијев и Запад у почетку нису имали намеру да трагају за начинима за мирно решавање украјинске кризе.
Указала је да су Западу "потребни даља конфронтација, ескалација и интензивирање војних операција".
(РИА, Танјуг)
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је његова земља на мировном самиту у Швајцарској направила "први опипљиви корак ка миру".
"Наш успех је што се, по први пут у нашој историји, окупило толико лидера и толико држава зарад Украјине и мира. Потребни су нови кораци и биће их. Нећемо успорити", рекао је Зеленски у видео-поруци.
(Ukrinform)
Москва и Пјонгјанг раде на новом свеобухватном споразуму о партнерству, који би могао да буде потписан током дводневне посете руског председника Владимира Путина Пјонгјангу која почиње сутра, рекао је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.
"У току је израда докумената који су планирани за потписивање. То се односи и на евентуални договор о свеобухватном споразуму о стратешком партнерству", рекао је Ушаков, преноси РИА новости.
Истакао је да ће документ, ако буде потписан, бити одраз актуелне геополитичке ситуације у свету и нивоа билатералних односа Русије и Северне Кореје.
"Споразум ће следити све фундаменталне принципе међународног права, неће бити провокативног карактера, нити усмерен против једне земље, већ ће бити усмерен на обезбеђивање веће стабилности у региону североисточне Азије", рекао је Ушаков.
Додао је да ће лидери две државе разговарати о безбедносним питањима, као и о сарадњи у привреди, енергетици, транспорту и пољопривреди.
Према његовим речима, Путинова посета показује и да се Русија залаже за равноправан дијалог, да је отворена за сарадњу са свим земљама света, а посебно са својим најближим суседима "упркос свим покушаји колективног Запада да изврши овај или онај притисак на нас".
Током та два дана доста времена биће посвећено неформалној комуникацији између руског председника Владимира Путина и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.
"Програм посете је веома богат – постоје преговори у различитим форматима, укључујући и у проширеном формату, и неформална комуникација између лидера - томе ће бити посвећено доста времена током ових преговора, у којима ће можда бити и одређени чланови делегације, разговараће се о најважнијим, осетљивим питањима", рекао је Ушаков.
Према његовим речима, програм посете обухвата и гала концерт у част Путинове посете, државни пријем, полагање венца на Споменик ослобођења, посвећен војницима Црвене армије који су ослободили Кореју током Другог светског рата.
Путинова посета ће бити друга посета шефа руске државе Пјонгјангу у читавој историји њихових односа, рекао је Ушаков и подсетио да је последњи пут Путин посетио Пјонгјанг 2000. године, где је тада разговарао са Ким Џонг Илом, оцем корејског лидера.
(Танјуг)
Председник Русије Владимир Путин посетиће ове недеље Северну Кореју и Вијетнам, саопштено je из Кремља.
Путин ће у Пјонгјангу боравити 18. и 19. јуну, на позив севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.
Руски председник ће у Вијетнаму боравити у 19. и 20. јуна, преноси ТАС.
Јонхап наводи да се очекује да ће севернокорејски лидер за руског председника припремити величанствен и раскошан дочек. праћен парадама и мноштвом грађана.
То ће бити прва Путинова посета Пјонгјангу у последње 24 године и узвратна посета Киму, који се у септембру прошле године састао са руским председником на далеком истоку Русије.
Председник Русије одлази и у посету Вијетнаму на позив првог човека вијетнамске Комунистичке партије Нгујена Фу Тронга.
Посета долази након што је званични Ханој избегао учешће на мировној конфенренцији о Украјини, која је одржана у Швајцарско.
Очекује се да ће се руски председник током дводневне посете Ханоју састати и са новим председником Вијетнама То Ламом и другим високим вијетнамским званичницима.
(Тас, Танјуг, Reuters)
Бродови руске морнарице почели су да напуштају кубанску престоницу Хавану како је и планирано, јавила је државна новинска агенција РИА, позивајући се на свог дописника са терена.
Фрегата руске морнарице и подморница на нуклеарни погон прошле недеље стигле су у луку Хаване.
САД и Куба су поводом тога рекли да бродови не представљају претњу, али су нашироко виђени као руска демонстрација силе док тензије расту због рата у Украјини.
(Reuters)
Руски председник Владимир Путин сменио је четири заменика министра одбране, јавља Ројтерс.
Британска агенција наводи да је Путин, према уредбама Кремља, именовао рођаку Ану Цивилеву да попуни једно од упражњених места.
(Reuters)
Русија је саопштила да је мировна конференција о Украјини коју је организовала Швајцарска дала "занемарљиве" резултате, али је и показала да је бескорисно водити преговоре без Москве.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да су резултати самита, на који Русија није позвана, "блиски нули".
На питање да ли ће Русија покварити односе са земљама, попут Мађарске, Србије и Турске, које су биле на самиту и потписале завршну декларацију, Песков је одбацио да ће се то десити.
"Не, то односе неће покварити. Узећемо у обзир став који су ове земље заузеле. Ово нам је важно и наставићемо да им објашњавамо наше резоновање", рекао је Песков.
(Reuters)
Тренутно се у Француској 10 украјинских пилота обучава да управља авионима Ф-16, саопштило је данас француско ваздухопловство.
Француске ваздухопловно-космичке снаге обавезале су се да ће у року од две године сертификовати обуку 26 Украјинаца.
Украјински пилоти се обучавају ваздушној бази на југозападу Француске, а тачна локација није саопштена из безбедносних разлога, преноси Монд.
У ваздухопловној бази нема ловаца Ф-16 на којима ће пилоти летети у Украјини, али постоји неколико "алфаџета" који су добијени захваљујући француско-белгијској сарадњи.
"Предност ових авиона је у томе што су опремљени инструмент-таблом која симулира ону на Ф-16, белгијске трупе лете на Ф-16 и обучавале су се на овим авионима до 2018. године", пише француски лист.
Према подацима француских ваздушно-космичких снага, тренутно је на обуци само десет украјинских пилота.
(Le Monde)
Више од 55.000 потрошача остало је без струје након што су у руском нападу оштећени далеководи у региону Полтаве, саопштио је регионални начелник.
Према његовим речима, у руском нападу је повређено девет особа
(Reuters)
Ако мировни предлози које је предложила руска страна буду одбијени, следећи ће бити сложенији и оштрији, изјавио је директор руске спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин.
"Нови услови под којима се може постићи мир и потписати нека врста мировног споразума постаће сложенији и тежи за Украјину", рекао је Наришкин у интервјуу за агенцију Тас.
(Танјуг)
Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је данас као још једну ескалацију тензија изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о могућности стављања нуклеарног наоружања Алијансе у стање приправности.
"То је ништа друго него још једна ескалација тензија", рекао је Песков новинарима, преноси РИА Новости.
Столтенберг је претходно изјавио да НАТО разматра стављање нуклеарног наоружања у стање приправности, наводећи да је транспарентност у том случају средство одвраћања.
(Танјуг)
Прво рочиште америчком новинару Евану Гершковичу, оптуженом за шпијунажу у Русији, одређено је за 26. јун у Свердловском обласном суду у Јекатеринбургу и биће одржано иза затворених врата.
"Свердловски обласни суд примио је кривични поступак против америчког држављанина Евана Гершковича. Органи претходне истраге га терете да је починио кривично дело из члана 276 Кривичног законика Руске Федерације (шпијунажа). Процес ће се одвијати иза затворених врата. Прво судско рочиште заказано је за 26. јун 2024. године", наводи се у саопштењу суда, преноси РИА Новости.
Гершкович, новинар Вол стрит џурнала (WSJ), терети се у Русији да је, по инструкцијама ЦИА, у марту 2023. године прикупио "тајне информације у Свердловској области о активностима одбрамбеног постројења НПК Уралвагонзавод ЈСЦ, производњу и поправку војне опреме", пише у саопштењу тужиоца објављеном у четвртак.
Руски ФСБ објавио је 30. марта 2023. године да је Гершкович ухапшен у Јекатеринбургу под сумњом за шпијунажу за владу САД.
(Танјуг)
Данска разматра начине да се ограничи пролаз старих танкера који превозе руску нафту преко Балтичког мора, саопштио је министар иностраних послова те земље Ларс Локе Расмусен.
(Ројтерс)
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је за британски Телеграф да чланице НАТО-а разговарају о размештању више нуклеарног оружја, суочени са растућом претњом Русије и Кине", рекао је Столтенберг.
Према његовим речима, Алијанса мора да покаже свој нуклеарни арсенал како би упутила директну поруку својим противницима.
Навео да је било консултација међу чланицама Алијансе о вађењу нуклеарног наоружања из складишта и стављању у стање приправности, наводећи да је транспарентност у том случају средство одвраћања.
"Нећу улазити у оперативне детаље о томе колико нуклеарних бојевих глава треба да буде оперативно и које треба да буду ускладиштене, али морамо да се консултујемо о овим питањима. То је управо оно што радимо", рекао је Столтенберг.
Истакао да би транспарентност о нуклеарном наоружању требало да буде угаони камен нуклеарне стратегије НАТО-а у припреми Алијансе за, како је рекао, опаснији свет.
"Транспарентност помаже да се пренесе директна порука да смо ми, наравно, нуклеарни савез. Циљ НАТО-а је, наравно, свет без нуклеарног оружја, али све док постоји нуклеарно оружје, остаћемо нуклеарни савез, јер свет у којем Русија, Кина и Северна Кореја имају нуклеарно оружје, а НАТО нема, јесте опаснији свет", рекао је Столтенберг.
Упозорио је да нарочито Кина улаже у модерно наоружање, укључујући свој нуклеарни арсенал, који ће, према његовим речима, порасти на 1.000 бојевих глава до 2030. године.
"То значи да би у не тако далекој будућности НАТО могао да се суочи са нечим с чим се никада раније није суочио, а то су два потенцијална противника са нуклеарним наоружањем – Кина и Русија. Наравно, то има последице", рекао је Столтенберг.
(Телеграф)
Borbe se vode gotovo duž cele linije fronta. Ruske snage su u prethodna 24 sata izvele seriju napada u Kijevskoj, Harkovskoj, Hersonskoj i Donjeckoj oblasti, tvrde ukrajinski zvaničnici.
Sa druge strane, Moskva navodi da je ruska vojska preuzela kontrolu nad naseljem Zagorno u oblasti Zaporožja.
Dok su trajale borbe na frontu, u Švajcarskoj je usvajanjem zajedničke deklaracije završen dvodnevni mirovni samit o Ukrajini.
Deklaraciju, u kojoj se kaže da je teritorijalni integritet Ukrajine osnova za bilo kakav mirovni sporazum, potpisalo je više od 80 zemalja, među kojima i Srbija. Dokument, međutim, nisu potpisale zemlje BRIKS-a, kao ni Meksiko, Indonezija i Tajland.
Reagujući na usvajanje deklaracije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Moskva trebalo da se povuče sa ukrajinske teritorije da bi "već sutra počeli pregovori". Zelenski smatra da Rusija i njeno rukovodstvo ipak "nisu spremni za pravedan mir".
Aktuelna predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen je, istovremeno, ukazala da će put ka miru u Ukrajini zahtevati strpljenje i odlučnost.
Za to vreme, iz Kremlja su saopštili da Moskva ne isključuje razgovore s Kijevom, ali traži garancije i uzimanje u obzir realnu situaciju na terenu.
Nastavlja se i isporuka pomoći saveznika Ukrajini. Norveška je najavila da će Ukrajini poslati 73 miliona dolara za obnovu energetske infrastrukture.
Premijer Kanade Džastin Trido najavio da njegova zemlja planira da u narednom periodu organizuje međunarodni skup ministara spoljnih poslova, posvećen žrtvama rata u Ukrajini.
Коментари