Iranski dronovi, od Slovačke do Etiopije

Nedugo nakon što je dron, neobično nalik iranskom "modžaheru 6" izvučen iz Crnog mora, počela je potraga za kompanijama ili pojednicima, koji su austrijske motore "rotaks" prodali Iranu. Angažovani su britanski obaveštajci, vlasti u Norveškoj i Austriji, ali je jedini trag, za mesec dana istrage, pronađen u carinskoj ispostavi u slovačkom gradu Prjevidza.

U carinskoj deklaraciji, datiranoj 21. aprila, navodi se da je dozvoljen izvoz motora "rotaks 912" civilnog aviona "DY-K103" u Iran, a ustanovljeno je da carinici, prethodno, nisu proverili da li se taj motor može koristiti u vojne svrhe.

Slovački ministar spoljnih poslova Jaroslav Nađ nazvao je ovaj slučaj problematičnim, jer predstavlja kršenje sankcija koje su zemlje Evropske unije uvele Rusiji posle početka napada na Ukrajinu.

Avion sa "rotaksovim" motorom je, u međuvremenu, stigao do Irana, a kompanija preko koje je avion prodat tvrdi da nije imala predstavu u koje svrhe Iranci koriste ove motore.

Suprotno pravilima, dozvolu za izvoz nije dalo ministarstvo ekonomije, u čijoj se nadležnosti nalaze proizvodi koji se mogu koristiti u vojne i civilne svrhe.

Slovačka je, na taj način, otkrila poreklo jednog od nekoliko stotina austrijskih motora, ugrađenih u iranske ili slične ruske dronove, koje oružane snage Rusije već mesecima koriste u ratu u Ukrajini.

Potraga za kradljivcima motora 

Delimičan odgovor na poreklo ostalih motora dala je kompanija "Bombardier", koja je posle prvih informacija o pojavi "rotaksa" u iranskim dronovima saopštila da je na različite načine ukradeno 136 ovih motora – prvi u Nemačkoj pre dvadesetak godina, a poslednji nedavno na Floridi.

Svi motori serije "900" proizvode se u Austriji, ali "rotaks" ima proizvodne pogone u Meksiku i Kini, pa zapadni obaveštajci pokušavaju da utvrde da li se u nekoj od te dve države, možda, ne proizvode i kopije motora koji se koriste u bespilotnim letelicama.

Iran je dronove "modžaher 6" predstavio kao proizvod domaće industrije, ali je analizom letelice oborene u okolini Odese ustanovljeno da sadrži delove uvezene iz Kine, Sjedinjenih Američkih Država, te motore proizvedene u Austriji. Jedan od delova, navodno, napravljen je u Ukrajini.

Stejt department je, početkom novembra, objavio da je Iran prošle godine isporučio ove dronove Etiopiji, što se kosi sa Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 2015. godine, koja je usvojena kao deo sporazuma o iranskom nuklearnom programu, iz kojeg su se SAD nedugo zatim povukle.

Zapadne obaveštajne službe procenjuju da Iran mesečno proizvodi oko 200 dronova nekoliko glavnih tipova, uključujući oko 150 letelica "šahid 136". Vlasti u Teheranu su u nekoliko navrata negirale da su bilo kakve iranske bespilotne letelice prodate ruskim oružanim snagama i ponudile učešće u zajedničkoj istrazi sa Kijevom kako bi se utvrdilo poreklo dronova na ukrajinskom ratištu.

Dronovi neobično nalik iranskim "šahidima" sa oznakama "geran 2" u poslednja dva meseca gađali su položaje ukrajinske vojske i infrastrukturne objekte širom Ukrajine. Zapadne obaveštajne službe procenjuju da je, do sada, upotrebljeno više od 200 ovih letelica.

Takođe, nije jasno na koji su način bespilotne letelice prebačene iz Irana u Rusiju.

Putevi oružja

Saga o iranskim isporukama oružja ruskim snagama počela je još sredinom aprila, kada su do luka u Astrahanu, tajnim kanalima, navodno dopremljeni ručni bacači, protivtenkovske rakete, te čitav arsenal oružja koje je bilo na raspolaganju proiranskih milicija u Iraku.

U komplikovanim rekonstrukcijama "puta oružja" pominju se i sporedni putevi, koji vode preko Sirije, odnosno postrojenja u kojima proiranske grupe u toj državi sklapaju dronove, koje potom brodovima prebacuju do ruskih baza na Krimu.

Navodna "sirijska veza" izbila je u prvi plan posle napada izraelskih aviona na dobro čuvane hangare aerodroma Dimas pre dve sedmice, kada su uništeni hangari, pista i aerodromski radar, čime je, suštinski, okončan mesec dana dug moratorijum na akcije izraelske avijacije protiv položaja proiranskih snaga u Siriji.

Kako navode zapadne obaveštajne službe, pogođeni su hangari koji pripadaju Hezbolahu, odnosno "Jedinici 4400", odgovornoj za prebacivanje vojne opreme iz arsenala iranske Revolucionarne garde. U hangaru koji je pogođen, navode Izraelci, od delova dopremljenih iz Irana i drugih delova Sirije, sklapani su dronovi koji su kasnije prebacivani u Liban ili, kako tvrde ukrajinski obaveštajci, i u Rusiju.

Sredinom avgusta, američki i izraelski obaveštajci naveli su da Moskva i Teheran spremaju veliku trampu naoružanja, posle koje bi Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobio nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku.

Prema američkoj verziji, obuka ruskih vojnika počela je još početkom jula, dok su ruski eksperti u najmanje dva navrata posetili novootvorenu, tajnu bazu bespilotnih letelica u okolini Teherana.