Japan, namršteni pogledi ka Rusiji i Kurilskim ostrvima

Oštra retorika Tokija prema akcijama Rusije u Ukrajini i opisivanje Kurilskih ostrva kao ilegalno okupirane teritorije dodatno će pogoršati ionako slabe odnose dve države, svega dva dana pošto je iz japanske prestonice proterano osam ruskih diplomata i uklonila Rusiju sa liste povlašćenih nacija.

Ukrajinska kriza se, na taj način prenela na Pacifik, pošto je japansko ministarstvo ocenilo da nema uslova za nastavak pregovora o budućem statusu Kurilskih ostrva, oko kojih se, manjim ili većim intenzitetom, Tokio i Moskva spore još od okončanja Drugog svetskog rata.

Rat u Ukrajini i reakcija međunarodne zajednice odrediće budući poredak u svetu, ocenilo je japansko ministarstvo spoljnih poslova u novom izdanju "Plave knjige" – dokumenta koji, suštinski, određuje pravce i ciljeve spoljne politike Japana.

Dokument, koji je predstavio ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši, opisuje rusku invaziju Ukrajine kao "prelomnu tačku u istoriji koja preti da sruši svetski poredak uspostavljen posle Hladnog rata".

Oštre reči upućene Moskvi i serija sankcija koje je Tokio u prethodna dva meseca uveo ruskim kompanijama vratile su odnose dveju država na nivo od pre šezdeset godina, te dodatno umanjile ionako "kilave" šanse da dve države reše preostala otvorena pitanja.

Na taj način, Rusija je postavljena na sam vrh liste japanskih spoljnopolitičkih problema, rame uz rame sa Severnom Korejom. Istovremeno, Japan je ocenio da su stabilni odnosi sa Kinom od ključne važnosti, iako je, pre svega nekoliko meseci, Peking označavan kao glavna nepoznanica u složenoj slagalici stabilnosti Dalekog istoka.

Diplomatske sporove dodatno su zakomplikovali i mornarički manevri koje su, gotovo istovremeno, sredinom aprila izvele ruska i japanska mornarica.

Ruski projektili dometa 2.000 kilometara lansirani iz dve podmornice u Japanskom moru, dok su istovremeno japanski izvori naveli da je u vežbi učestvovalo ukupno 15 plovila.

Vežbe gađanja u Japanskom moru vremenski su se podudarile sa manevrima mornarica SAD i Japana, u kojima su učestvovali brodovi američke Sedme flote predvođene nosačem aviona "Abraham Linkoln".

"Plava knjiga" objavljena je u trenutku kada bilateralni odnosi Rusije i Japana gotovo i ne postoje, između ostalog jer je, posle japanske odluke da se pridruži sankcijama, Moskva odbacila mogućnost nastavka pregovora o budućnosti Kurilskih ostrva.

Japan je posle 2003. godine prestao da pominje Kurilska ostrva kao okupiranu teritoriju, pošto su i Tokio i Moskva pokušali da ovaj problem reše diplomatski, ali je rat u Ukrajini promenio retoriku vlade premijera Fumija Kišide.

Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao "severna teritorija", predmet su spora dveju država još od konca Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.

Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava" i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.

Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu "neprijateljskih država" i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu između dve države, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.

"Rusija nema nameru da, u sadašnjim okolnostima, nastavi pregovora s Japanom o mirovnom sporazumu… Nemoguće je razgovarati o potpisivanju suštinskog dokumenta o bilateralnim odnosima sa državom koja je protiv Rusije otvoreno zauzela neprijateljski stav i pokušava da naškodi ruskim interesima", saopštilo je krajem februara rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Bivši premijer Japana Šinzo Abe se od 2012. do 2020. godine sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sastajao dvadeset puta, ali bez značajnijih pomaka u procesu rešavanja ovih pitanja.

Abe se nadao da će uspeti da oživi deklaraciju koju su tadašnji SSSR i Japan potpisali 1956. godine, prema kojoj je Moskva pristala da zadrži dva najveća i vrati preostala ostrva.

U složenoj političkoj gimnastici koja je usledila, parlamenti obe države ratifikovali su ovaj dokument, ali je Tokio na nagovor Vašingtona, kasnije odbacio deklaraciju, objašnjavajući da bi se na taj način odrekao 90 odsto teritorije Kurilskih ostrva.

Posle Abea, premijeri Jošihide Suga i sada Kišida nisu uspeli da iniciraju bilo kakav iskorak u procesu rešavanja ovog pitanja.

Kurilska ostrva predstavljaju prilično emotivno pitanje za vlade u Tokiju, pošto Japan smatra da je SSSR pred kraj rata "podlo prekršio sporazum o nenapadanju" između dve zemlje, kada je Crvena armija proterala Japance iz Mandžurije i sa Kurilskih ostrva.

Tokio smatra da je Crvena armija prigrabila japanska ostrva nakon što je car Hirohito 15. avgusta 1945. godine objavio kapitulaciju, ali Moskva te tvrdnje odbacuje, podsećajući da se Japan predao tek 2. septembra, kada je na američkom bojnom brodu "Misuri" potpisana kapitulacija.