Талас украјинског рата на Курилским острвима, Јапан заоштрава реторику према Москви

Курилска острва су "нелегално окупирана територија" класификација је која ће се у "Плавој књизи", или годишњем пресеку јапанске дипломатије, појавити први пут у последњих двадесет година, јавља агенција Кјодо, која је имала увид у нацрт овог документа.

Јапан је после 2003. године престао да помиње Курилска острва у овом контексту, пошто су и Токио и Москва покушали да овај проблем реше дипломатским путем, али је рат у Украјини променио реторику владе премијера Фумија Кишиде.

Острва на граници између Охотског мора и Тихог океана, у Русији позната као Јужни Курили, а у Јапану као "северна територија", предмет су спора две државе још од конца Другог светског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири (руски Кунашир), Еторофу (руски Итуруп), Шикотан и мали архипелаг Хабомаи.

"Није време за разговоре", наводи се у нацрту јапанског документа, уз истовремене снажне критике потеза Москве у Украјини и позив да Русија, уз моментално повлачење трупа из те државе, почне да се придржава међународног права.

Најновији у серији спорова Јапана и Русије почео је крајем фебруара када је влада у Токију руску офанзиву на Украјину назвала "озбиљним кршењем међународног права" и придружила се казненим мерама које је Запад увео Москви.

Москва је, у контраудару, сврстала Јапан на листу "непријатељских држава" и прекинула преговоре о мировном споразуму између две државе, којим је требало да буду решена питања која су остала отворена после Другог светског рата, укључујући и судбину Курилских острва.

"Русија нема намеру да, у садашњим околностима, настави преговора с Јапаном о мировном споразуму… Немогуће је разговарати о потписивању суштинског документа о билатералним односима са државом која је против Русије отворено заузела непријатељски став и покушава да нашкоди руским интересима", саопштило је крајем фебруара руско министарство спољних послова.

Бивши премијер Јапана Шинзо Абе се од 2012. до 2020. године са руским председником Владимиром Путином састајао двадесет пута, али без значајнијих помака у процесу решавања ових питања.

Абе се надао да ће успети да оживи декларацију коју су тадашњи СССР и Јапан потписали 1956. године, према којој је Москва пристала да задржи два највећа и врати преостала острва.

У сложеној политичкој гимнастици која је уследила, парламенти обе државе ратификовали су овај документ, али је Токио на наговор Вашингтона, касније одбацио декларацију, објашњавајући да би се на тај начин одрекао 90 одсто територије Курилских острва.

После Абеа, премијери Јошихиде Суга и сада Кишида нису успели да иницирају било какав искорак у процесу решавања овог питања.

Курилска острва представљају прилично емотивно питање за владе у Токију, пошто Јапан сматра да је СССР пред крај рата "подло прекршио споразум о ненападању" између две земље, када је Црвена армија протерала Јапанце из Манџурије и са Курилских острва.

Токио сматра да је Црвена армија приграбила јапанска острва након што је цар Хирохито 15. августа 1945. године објавио капитулацију, али Москва те тврдње одбацује, подсећајући да се Јапан предао тек 2. септембра, када је на америчком бојном броду "Мисури" потписана капитулација.