Životić: Slediti politiku Zapada značilo bi platiti visoku cenu, ali reći "ne" značilo bi nešto još više

Istoričar Aleksandar Životić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da u Ukrajini treba razdvojiti da na jednoj strani postoje borbe oko Marijupolja, a na drugoj strani su dešavanja u Donbasu. Oni jesu u bliskoj vezi, ali ističe ne u tako bliskoj da bismo mogli staviti potpuni znak jednakosti.

"Kada je Marijupolj u pitanju to su ulične borbe, gradske borbe, to je grad koji je suštinski bio na liniji razdvajanja, uz neku manju distancu, već punih osam godina i borbe za taj grad praktično traju od onog momenta kada je ovaj vojni sukob počeo", navodi Životić.

Na drugoj strani, kako kaže, ono što se može nazvati bitkom za Donbas pre bi se moglo nazvati bitkom za Slavjansk, jer je to prostor na kome se mogu očekivati borbe u narednom periodu.

"I ruski generalštab je to najavio, a i situacija na terenu je išla u tom pravcu da se težište operacija sa kijevskog pravca pomera ka istoku Ukrajine, odnosno ka Donbasu", dodao je Životić.

Koja je ruska taktika i kako se stvari menjaju u hodu

Na pitanje ima li ruska strana taktiku, Životić ističe da naravno da mora da ima taktiku.

"Moramo tu razdvojiti strategiju, operatiku i taktiku – to su tri različita nivoa, da sa ruske strane imate određenih pomeranja pripremnih operacija. Međutim, ukrajinska strana vodi aktivnu odbranu, pa imate kontra napade na mnogim mestima, neke manje objekte i manje naseljena mesta koja prelaze iz ruke u ruku poslednjih nedelja", navodi Životić.

"Što se tiče ruskih planova – iz Moskve uveravaju da sve ide po planu, mi naravno ne znamo karakteristike tog plana, ali vidi se i na strategijskom i na operativnom, a sada već i na taktičkom nivou da se tu situacija menja", dodaje.

Ističe da nas istorija ratova uči da se svaki početni operacijski plan nije izdržao više od nekoliko dana ili nedelja rata i da u skladu sa situacijom oni moraju da se menjaju.

"Rusija je krenula sa jednim napadom koji je podrazumevao napad široke operativne osnovice, težište ka Kijevu, udar po dubini teritorije, iz vazdušnog prostora i to je jedan nivo, međutim same karakteristike otpora, dešavanja na terenu su bila takva da su ih primoravali da moraju da menjaju neke stvari u hodu", objašnjava Životić.

"Otpor veći nego što se očekivalo"

Govoreći o tome da li je otpor veći nego što se očekivalo, Životić kaže da zasigurno jeste, a na pitanje da li je to zbog pomoći sa strane, on kaže da se ne može samo jedna karakteristika posmatrati.

"Pomoć sa strane je vrlo jasna, ona je materijalnog karaktera – i u novcu i u isporuci naoružanja i vojne opreme. Međutim, ne bi mogao Zapad da daje to što daje da tamo ne postoji volja za borbom i da ne postoje ljudi koji su spremni da se bore", naglasio je Životić.

Dodao je i da je isporuka naoružanja i vojne opreme bila značajna pre početka sukoba, a da prvih dana sukoba na neki način kao da se čekao razvoj događaja i kuda će to i u kom pravcu ići.

"Na Zapadu je prepoznat taj kapacitet Ukrajine kao zemlje i ukrajinske armije i to je razlog zašto se isporučuje ta oprema. Svakako Zapad ima svoje interese i sprovodiće ih na način na koji ih sprovodi", rekao je Životić.

Na pitanje šta je sve ovaj sukob otkrio kada je reč o geopolitičkim prilikama, Životić kaže da nije mnogo toga otkrio, već je određene procese koji su bili veoma jasni i koji traju poslednjih godina, može se reći i čitavu jednu deceniju, doveo do faze vrhunca.

"To su procesi koji doveli do potpunog sukoba između nečeg što možemo nazvati globalnim Zapadom sa Rusijom na drugoj strani i došlo je do jednog velikog rasedanja na toj velikoj geopolitičkoj ploči. To je momenat gde se crtaju sada neke nove linije razdvajanja i videćemo ti tektonski poremećaji međunarodnih odnosa dokle će dovesti", kaže Životić.

Naglašava da je činjenica da ona postojeća bezbednosna arhitektura koju smo imali na prostoru Evrope, koja se oslanjala ne samo na onaj poredak koji personifikuju UN, već na predak iz sredine sedamdesetih godina, gotovo da više ne postoji.

Životić ističe i da je jedinstvo Evrope sada mnogo veće nego pre svih ovih događanja.

"Druga stvar je da je ovo što se dešava na istoku Evrope praktično udahnulo jedan novi život NATO-u i dalo mu jedan novi razlog za postojanje", dodao je.

"Radi se o sukobu koji nije trenutnog karaktera kao što se očekivalo"

Na pitanje šta može biti tačka razdora među zapadnim državama, Životić navodi da to sve zavisi od pojedinačnih interesa članica zemalja i kuda će politički i društveni odnosi tu ići, tj. koliko je globalni Zapad spreman da u tom sukobu ide daleko.

"Za sada, kako stoje stvari, vidi se da je spreman za to, da se radi o jednom sukobu koji nije trenutnog karaktera kao što se očekivalo. Neće se više ništa vratiti na isto", naglasio je Životić.

Ističe da sam vojni sukob može da traje godinama, ali da misli da akutna vojna faza neće trajati toliko.

"Ali posledice geopolitičkog karaktera će biti decenijske, posledice na ekonomskom i socijalnom nivou će se osećati godinama, ali na geopolitičkom nivou to su sada procesi koji će kreirati neka buduća dešavanja ne samo u narednim decenijama, već moguće i čitav naredni vek", poručuje Životić.

"Srbiju očigledno neko percipira kao ruskog eksponenta na Balkanu"

Govoreći o tome da li ga je iznenadilo da je Velika Britanija, koja je izašla iz EU, posle naoružavanja Ukrajine odlučila da šalje oružje na Kosovo i Metohiju, Životić kaže da mu to nije uopšte iznenađujuće.

"Ima to veze jedno sa drugim, ali pre svega ima veze sa britanskom spoljnom politikom generalno, ali i britanskom politikom na Balkanu. Jednostavno, britanska politika prema kosovskom pitanju je vrlo jasna već više od 20 godina. Što se tiče naoružavanja kosovskih bezbednosnih snaga, to je proces koji traje već godinama i koji se ne tiče samo Velike Britanije, već i nekih drugih zapadnih zemalja, pa i zemalja iz šireg regiona koje nastupaju prema nama sa jednom prijateljskom retorikom, a na drugoj strani naoružavaju kosovske bezbednosne snage", kaže Životić.

Naglašava da se radi o prekršaju mnogih sporazuma i normi, ali da je možda još važnije da to jasno govori o britanskoj percepciji uloge Srbije na Balkanu, ali i njene ulogu i u užem i u širem regionu.

"Odnosno govori o tome kako nas Britanci vide i kako nas percipiraju. Ako oni isporučuju ovaj vid naoružanja i vojne opreme kosovskim bezbednosnim snagama, pre svega protivoklopne rakete koje su vrlo moderne i vrlo efikasne, to znači da oni percipiraju Srbiju kao vojnu opasnost po tu kvazi državnu nezavisnost Kosova", naglašava Životić.

Ističe i da "Srbiju očigledno neko percipira kao ruskog eksponenta na Balkanu i želi da je predstavi kao zemlju koja želi da vojno destabilizuje čitav ovaj prostor".

"To ima mnogo širu dimenziju i vrlo opasno dimenziju po nas, jer u današnjem svetu gde su globalni mediji uticajni kako jesu, gde imate drastično širenje dezinformacija na račun informacija, kada vam zalepe jednu takvu etiketu onda možete biti u vrlo velikom problemu", navodi Životić.

Pred Srbijom će biti krupno pitanje 

Na pitanje do kada će biti moguće da Srbija vodi izbalansiranu međunarodnu politiku, Životić kaže da smo mi na toj liniji vatre od kada je ova kriza počela. Ono što je bilo za očekivati da sa rasplamsavanjem krize pritisci budu sve veći, dodaje.

"Što se tiče Zapada tu su stvari jasne, tu nekog pritiska u smislu klasičnog pritiska nema, ali se zato uvek govori o evropskoj perspektivi o takozvanim evropskim vrednostima što je jasna poruka i ta poruka se može tumačiti kao pritisak. Ono što dolazi iz Rusije poslednjih dana, naročito od Zaharove, jasno govori u istom tom pravcu samo što je to malo drugačiji stil diplomatije, pa je malo ogoljenije", objašnjava Životić.

"Jasno je da se od Srbije očekuje da se postavi u jednoj ravni koja će odgovarati na jednoj strani Zapadu, Rusiji to svakako ne odgovara. Srbija će na ovakav način, pretpostavljam, moći još izvesno vreme da se postavlja, međutim onda će se postaviti jedno krupno pitanje – na jednoj strani sleđenje te politike Zapada značilo bi platiti veliku cenu kada je u pitanju Rusija, a na drugoj stani reći 'ne' jednoj takvoj politici ne bi značilo platiti visoku cenu, već bi značilo nešto još više, dovesti u pitanje opstanak i države i naše uloge ne samo u međunarodnim odnosima, nego možda u istoriji", zaključio je Životić.